Page 195 - Thomas Mann - Čarobni breg

nežnom bujicom uskovitlanih malja, rudimentarnim lanugo-paperjem. Stajala je tako,
nagnuta, izdvojena od studeni mrtve prirode, u sferi svoje pare, opuštena, s glavom
ukrašenom nečim hladnim, rožastim, pigmentarnim, što je bilo proizvod njene kože, a s
rukama ukrštenim iza potiljka, i gledala ga oborenih kapaka, očima koje su usled naročitog
sklopa kože izgledale ukošene, usta poluotvorenih, sa malo napućenim usnama, oslonjena na
jednu nogu, tako da se karlična kost, na kojoj je ležao teret, pod mesom jako isticala, dok je
koleno druge noge, lako povijene, kojom je samo prstima dodirivala pod, prianjalo uz
opuštenu nogu. Stajala je tako, nasmejana i okrenuta, graciozno nagnuta, s blistavim
laktovima isturenim napred, u simetričnom sklopu svojih udova i svojih grudi. Tamnim
pazusima oštroga mirisa odgovarao je u mističnom trouglu zamračeni pol, kao što očima
odgovaraju rumena, epitelna usta, a rumenim pupoljcima dojki vertikalno postavljen pupak.
Pod uticajem centralnih organa i motornih nerava koji potiču iz moždine, spuštao se i dizao
trbuh i grudni koš, nadimala i skupljala pleuroperitonalna duplja, a dah, zagrejan i ovlažen
sluzokožom kanala za disanje, zasićen izlučevinama, izbijao je između usana, pošto je u
vazdušnim ćelijama pluća sjedinio svoj kiseonik sa hemoglobinom krvi. Jer Hans Kastorp je
shvatio da to živo telo, u tajanstvenom skladu svoga sastava, hranjeno krvlju, isprepletano
živcima, venama, arterijama i kapilarima, zapljuskivano limfom, sa svojim unutrašnjim
skeletom kostiju — sa šupljim kostima ispunjenim srži, sa kostima pljoštim, pršljenim i
zglobovnim — čija je prvobitna supstanca, ono piktijasto tkivo, postala čvrsta pomoću
krečnih soli i želatina, da može da nosi težinu tela; sa čaurama i podmazanim dupljama, sa
žilama i rskavicama svojih zglobova, sa više od dve stotine svojih mišića, sa svojim

centralnim organima što služe za hranjenje, disanje, za primanje i prenošenje nadražaja, sa
slojem svojih koža, sa seroznim dupljama, sa žlezdama neumornim u lučenju, sa čitavim
sistemom cevastih sudova i brazda na svojoj komplikovanoj unutrašnjoj površini koja je sa
spoljašnjom prirodom povezana otvorima na telu — on je shvatio da je to ja životna jedinka
višega reda, sasvim daleko od one vrste najjednostavnijih bića koja dišu, hrane se, pa čak i
misle celom površinom svoga tela, već da je sagrađena od mirijada takvih sićušnih
organizama, koji su potekli od jednog jedinog, stalnom deobom sve se više umnožavali,
prilagodili različitim funkcijama i spojili u grupe, izdvojili, diferencirali i stvorili oblike koji
su uslov i posledica njihovog razvitka.
Telo koje mu je lebdelo pred očima, ta jedinka i živo ja, u stvari je jedno ogromno
mnoštvo individua koje dišu i hrane se, koje su, potčinjavajući se i prilagođavajući naročitim
ciljevima u organizmu, do te mere izgubili lični karakter svoga bića, svoju slobodu i životnu
neposrednost, do te mere postali anatomski elementi, da se funkcija jednih ograničila samo
na senzibilnost svetlosti, zvuka, dodira, toplote, dok su drugi jedino kadri da skupljanjem
menjaju svoj oblik ili da izlučuju sokove za varenje, a drugi opet sagrađeni i sposobni samo
da zaštite, da služe kao oslonac, da otpremaju sokove ili vrše rasplođavanje. Ima i labavosti u
tom organskom mnoštvu sjedinjenom u uzvišenom ja, slučajevima u kojima je
mnogobrojnost inferiornih individua povezana samo na lak i sumnjiv način u više životno
jedinstvo. Naš istraživač je razmišljao o pojavi ćeličnih kolonija, doznao je da postoje
poluorganizmi, alge, čije pojedine ćelije, uvijene samo u piktijast omot, stoje često daleko
jedna od druge, pa ipak su to mnogoćelični organizmi, ali koji, kad biste ih pitali, ne bi umeli
reći da li žele da ih smatraju za koloniju odelitih individua ili za jedinstveno biće, i koji bi se
u svome iskazu čudno kolebali između ja i mi. Ovde je priroda pokazivala izvesno srednje
stanje između visoko socijalnog udruživanja bezbrojnih elementarnih individua za stvaranje
tkiva i organa jednog višeg ja — i slobodnog, individualnog života tih prostih oblika:
mnogoćelični organizam je samo oblik u kome se javlja ciklički proces, u kome se odvija i