Page 193 - Thomas Mann - Čarobni breg

težnjom da iskoreni patnju, i sem častoljubivog Joahima sa njegovom ruskom gramatikom,
bilo ovog ili onog koji je tako radio, ako ne među gostima iz trpezarije — što je zaista bilo
malo verovatno — a dno možda baš među moribundima i bolesnicima privezanim za
postelju, — bar Hans Kastorp je bio sklon da u to veruje. Što se njega lično tiče, pošto mu
Ocean steamships nisu više ništa kazivali, bio je u svoje vreme poručio od kuće, zajedno sa
potrebama za zimu, i nekoliko knjiga koje su se odnosile na njegov poziv, inženjersko-
naučna dela, dela o tehnici brodogradnje. Međutim, te knjige su ležale zanemarene u korist
drugih naučnih dela koja su pripadala sasvim drugom sektoru i fakultetu i čija je materija
zainteresovala mladog Hansa Kastorpa. To su bila dela o anatomiji, fiziologiji i biologiji, na
raznim jezicima, nemačka, francuska i engleska, koja mu je jednoga dana poslao mesni
knjižar, svakako zato što ih je bio poručio, i to na svoju ruku, ne govoreći ništa, prilikom
neke šetnje do »Mesta«, bez Joahima (koji je valjda bio zauzet primanjem injekcije ili
merenjem). Joahim se iznenadio kad je ugledao knjige u rukama svoga rođaka. Bile su
skupe, kao što su obično naučna dela; cena je još stajala zabeležena na zadnjoj strani korica i
na omotima. Joahim upita zašto ih Hans Kastorp, kad je već želeo da čita takve knjige, nije
pozajmio od savetnika Berensa, koji tu literaturu svakako ima u dobrom izboru. Ali Hans
Kastorp odgovori da hoće i sam da ih ima, i da knjigu čitamo sasvim drukčije kad nama
pripada, a sem toga on voli da olovkom po njima beleži i podvlači. Satima je tako Joahim
slušao kako u lođi njegovog rođaka nož seče hartiju broširanih tabaka.
Sveske su bile teške, nezgodne za držanje; ležeći, Hans Kastorp ih je donjom ivicom
naslanjao na grudi, na trbuh. Pritiskivale su ga, ali ih je podnosio: poluotvorenih usta

prelazio je očima preko učenih stranica, na koje je skoro izlišno padala crvenkasta svetlost
lampice, pošto bi se za nevolju mogle čitati i pri jakoj mesečini — prelazio redove spuštajući
glavu dok bradom ne bi dostigao grudi, i u tom položaju je ostajao neko vreme, zamišljen,
dremajući malo ili razmišljajući u polusnu. On se udubljivao u studije, i dok je mesec
prelazio svoju određenu stazu nad planinskom dolinom koja je sijala kao kristal, on je čitao o
organskoj materiji, o toj osećajnoj supstanci koja se održavala u čudnom stanju, lebdeći
između rašćenja i raspadanja i o stvaranju njenih oblika, proizišlih iz prvobitnih ali i dalje
prisutnih osnovnih oblika, čitao sa predanim interesom o životu i njegovoj svetoj i nečistoj
tajni.
Šta je život? Niko to nije znao. On je sebe bio svestan, nesumnjivo, čim je postao život,
ali sam nije znao šta je. Svest kao senzibilnost budila se, nesumnjivo, do izvesnog stepena
već u najnižim, najprimitivnijim oblicima života, prvu pojavu svesnih zbivanja nemoguće je
vezati za kakvu bilo tačku njegove opšte ili individualne istorije, samu svest usloviti, recimo,
postojanjem nervnog sistema. Najniži životinjski oblici nemaju nervni sistem, da i ne
govorimo o velikom mozgu, pa ipak se niko ne usuđuje da im odrekne sposobnost da osećaju
nadražaj. Sem toga život se može opiti, baš sam život, ne samo naročiti organi osetljivosti
koje je izgradio, ne samo živci. Privremeno se može ukloniti nadražljivost svake žive
materije, kako u biljnom tako i u životinjskom svetu, pomoću hloroforma, hloralnog hidrata
ili morfijuma mogu se narkotizirati jaja i semeglavci. Prema tome, svest o sebi je prosto
funkcija organske materije podešene da živi, i na višem stupnju ta funkcija se obrće protiv
samog njenog nosioca, postaje težnja da se dokuči i razjasni taj fenomen — težnja života da
sazna sebe, puna nade i bez ikakve nade, rivenje prirode u samu sebe, u krajnjoj liniji
uzaludna težnja, pošto se priroda ne može sadržati u saznanju, pošto život, na kraju krajeva,
ne može da prisluškuje samog sebe.
Šta je život? Niko to nije znao. Nikome nije poznat onaj prirodni trenutak u kome nastaje
i kad se užiže. Počevši od tog trenutka ništa u oblasti života nije neposredno, bez uzroka, ili