Page 190 - Thomas Mann - Čarobni breg

svuda grane borova — ponekad bi ta snežna masa skliznula i padajući rasipala se i vijala
između stabala kao oblak ili bela magla. Svuda unaokolo ležale su planine zavejane snegom,
pune neravnina u donjim delovima, dok su gornji, gde nema drveća, imali mekan pokrivač
sve do raznolikih vrhova. Bilo je mračno, sunce je izgledalo samo kao bledi sjaj iza koprene.
Ali sneg je davao indirektnu i blagu svetlost, neku mlečnu jasnost koja je bila povoljna i za
zemlju i za ljude, mada su se ljudima nosevi crveneli pod kapama od bele ili šarene vune.
U trpezariji, za sedam stolova, početak zime — glavne sezone u ovom kraju — bio je
gotovo jedini predmet razgovora. Pričalo se da su mnogi turisti i sportisti već stigli i naselili
hotele u »Selu« i »Mestu«. Cenilo se da je napadalo nekih šezdeset santimetara snega i da je
za skijaše idealan. Živo se, kažu, radilo na stazi za bob koja se tamo preko, na
severozapadnoj padini Šacalpa, spušta u dolinu, govorilo se da će već kroz koji dan moći da
se otvori, sem ako jugo ne pokvari račune. Svi su se radovali onom što donose zdravi, ti gosti
od dole, i što će sad opet početi sa sportskim priredbama i utakmicama, kojima misle da
prisustvuju uprkos zabrane na taj način što će se iskrasti i pobeći onda kad treba da se
odmaraju. Hans Kastorp je čuo da se pojavio neki nov sport, pronalazak koji je došao sa
severa, skijering, trke na kojima su učesnike vukli konji dok su oni stajali na skijama. Za to
je vredelo pobeći. — Govorilo se i o Božiću.
Božić! Ne, na Božić Hans Kastorp nije još pomišljao. Lako mu je bilo da kaže i napiše da
će po lekarskom nahođenju morati zimu da provede ovde, sa Joahimom. Ali to je, kako se
sad pokazalo, obuhvatalo i okolnost da je on ovde imao da provede i Božić, a u tome je bez
sumnje bilo nečeg užasavajućeg za njegovo srce, već i stoga samo — ali ne samo zato — što

on božićne praznike uopšte još nikad nije proveo van kuće već uvek u zavičaju, u krugu
porodice. Pa šta se sad može, zaboga, i s tim se mora pomiriti. Nije više dete, ni Joahimu,
izgleda, to više nije smetalo, i najzad, gde se sve u svetu i pod kakvim sve prilikama ne slavi
Božić!
Pri svem tom činilo mu se malo prerano da govori o Božiću pre prve nedelje posta, a
dotle je bilo još dobrih šest nedelja. Ali taj interval su u trpezariji lako preskočili, prosto
progutali: — bio je to postupak mentalne prirode, u čemu je Hans Kastorp već i sam stekao
lešto iskustva, mada još nije naučio da ga primenjuje u tako smelom stilu kao što su to činili
njegovi stariji saputnici ovde. Božić, kao i druge cezure i praznici u toku godine, izgledao im
je sasvim pogodan kao oslonac i akrobatska sprava pomoću kojih se moglo hitro skakati
preko praznih intervala vremena. Svi oni imali su temperaturu, njihova izmena materije bila
je povećana, život njihovog tela pojačan i ubrzan — najzad, možda je baš s tim bilo u vezi
što su tako brzo i u velikim masama traćili vreme. On se ne bi začudio kad bi oni najednom
smatrali kao da je Božić već prošao i odmah počeli da govore o Novoj godini i pokladama.
Ali ipak, tako površan i neozbiljan nije bio ni u kom slučaju svet u trpezariji Berghofa. Kod
Božića su se zaustavili, on im je dao povoda za brige i glavobolju. Većalo se o zajedničkom
poklonu koji se, po običaju koji je vladao u sanatorijumu, davao na Badnje veče upravniku,
savetniku Berensu, i radi čega je počelo opšte skupljanje priloga. Prošle godine — po
pričanju onih koji su ovde proveli više od godinu dana — bio mu je poklonjen putnički
kofer. Ovoga puta govorilo se o novom operacionom stolu, slikarskim nogarima, bundi,
stolici za ljuljanje, i o stetoskopu, ali nekako »ukrašenom«, a Setembrini, upitan, preporuči
da se pokloni jedno enciklopedijsko delo pod imenom Sociologija patnje, koje se, kako reče,
baš sad priprema: ali s njim se složio samo jedan knjižar koji je odskora sedeo za stolom
Klefeldove. Još nikako nisu mogli da se slože. Naročito su nastale teškoće u sporazumevanju
sa Rusima. To razmimoilaženje izazva podelu sakupljenog novca. Moskovi izjaviše da će
Berensa podariti nezavisno od drugih. Gospođa Šter bila je danima neobično uzbuđena zbog