Page 192 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 192
knjigama koje je studirao i o kojima ćemo još govoriti, da bi posle nekoliko besvesnih
minuta nastavio svoja proučavanja. Živ razgovor — a ovde je više nego ikad ranije u ravnici
bio sklon da govori brzo, bez ustezanja, pa čak i smelo — dakle, takav živi razgovor sa
Joahimom, dok bi šetali po snegu, mnogo ga je iscrpljivao: dok bi mu glava gorela,
spopadala bi ga nesvestica i drhtanje, obuzimalo osećanje ošamućenosti i pijanstva. Krivulja
njegove temperature pela se otkako je nastala zima, a savetnik Berens je spomenuo neke
injekcije koje je imao običaj da primeni u slučaju da temperatura tvrdoglavo ne spada i koje
je redovno dobijalo dve trećine pacijenata, među njima i Joahim. Ali Hans Kastorp je mislio
da je povišena temperatura njegovog tela bila svakako u vezi sa duhovnom aktivnošću i
uzbuđenjem koje ga je sa svoje strane vezivalo za stolicu na balkonu do duboko u
svetlucavu, studenu noć. Lektira koja ga je toliko privlačila davala mu je povoda za takvo
objašnjenje.
Mnogo se čitalo na terasama za ležanje i balkonima internacionalnog sanatorijuma
Berghofa — pogotovu su to činili početnici i »kratkoročni«, jer pacijenti koji su ovde proveli
mesece, ili čak i više godina, davno su naučili da vreme ubijaju i bez razonode i
intelektualnog napora, i da ga uništavaju snagom izvesne duševne virtuoznosti; štaviše, oni
su tvrdili da je to znak nespretnosti početnika hvatati se pri tome grčevito za knjigu. Može se
eventualno držati kakva knjiga na krilu ili na stočiću, to je sasvim dovoljno, govorili su, da
čovek smatra da je snabdeven. Sanatorijumska biblioteka, na mnogim jezicima i bogata
ilustrovanim knjigama — zbirka zabavne literature, samo proširena, kakva se nalazi u
čekaonicama zubnih lekara — stajala je svima na raspoloženju. Gosti su jedno drugom
davali i romane pozajmljene iz biblioteke u »Mestu«. S vremena na vreme pojavila bi se
kakva knjiga, kakav spis o koji se grabilo, za kojim su čak i oni što više ne čitaju pružali ruke
samo sa prividnom flegmom. U vreme o kome govorimo išla je od ruke do ruke jedna loše
štampana sveščica koju je uveo u modu gospodin Albin i koja je nosila naslov Veština
zavođenja. Knjiga je bila bukvalan prevod s francuskog, prevodilac je čak zadržao i sintaksu
toga jezika, što je izlaganju dalo mnogo oštrine i izvesnu peckavu eleganciju. U njoj se
izlagala filozofija telesne ljubavi i požude u duhu mondensko-epikurejskog paganstva.
Gospođa Šter ju je brzo pročitala i našla da je prosto »zanosna«. Gospođa Magnus, ona ista
što je stalno mršavila, u svemu se složila s njom. Njen suprug, pivar, rekao je da je on lično
video od lektire poneku korist, ali je žalio što se s knjigom upoznala i gospođa Magnus, jer
takve stvari »kvare« žene i daju im neskromne ideje. Ove reči samo su još pojačale
interesovanje za knjigu. Između dve gospođe sa donje terase za odmaranje koje su došle u
oktobru, gospođe Rediš, žene jednog poljskog industrijalca, i izvesne gospođe Hesenfeld,
udovice iz Berlina, od kojih je svaka tvrdila da se pre druge prijavila za tu knjigu, došlo je
posle večere do jedne više nego neugodne scene, može se reći do brutalne scene, koju je
Hans Kastorp slušao sa lođe svoga balkona, i koja se završila histeričnom krizom i vriskom
jedne od dveju gospođa — mogla je to biti Rediš, ali je mogla biti i Hesenfeld — posle čega
su pobesnelu ženu odneli u njenu sobu. Omladina se dočepala tog traktata pre sveta zrelijih
godina. Ona ju je studirala delimice zajedno, posle večere, po raznim sobama. Hans Kastorp
je video kako je u trpezariji onaj mladić sa dugačkim noktom tu knjigu predao nekoj mladoj,
lakoj bolesnici, prispeloj skoro, Franciski Oberdank, jednom familijarnom devojčetu sa
plavom kosom na razdeljak, koje je mati tu skoro dovela.
Možda je bilo izuzetaka, možda je bilo i takvih koji su časove obaveznog odmaranja
ispunjavali ozbiljnim duhovnim zanimanjem, kakvim korisnim studiranjem, pa makar i samo
da bi održali vezu sa životom u ravnici, ili da bi vremenu dali malo težine i dubine, da ne bi
bilo čisto vreme i ništa drugo sem toga. Možda je sem gospodina Setembrinija sa njegovom