Page 197 - Thomas Mann - Čarobni breg

vrlo dug crevni kanal, mnoš kutnjaka i u grkljanu mnogo glasnih žica za urlanje, a mužjak je
polne žlezde nosio u želucu.
Anatomija je upoznala našeg istraživača sa sljuštenim i prepariranim udovima ljudskog
tela, pokazala mu površinske i dubinske mišiće, žile i žilice: veze na butini, stopalu, a
naročito na ruci i mišici, upoznala ga sa latinskim imenima kojim ih je na otmen i galantan
način krstila medcina, ta varijanta humanističkog duha, i omogućila mu da prodre do kostura,
čiji mu je sklop pružio nove perspektive pod kojima se može posmatrati jedinstvo svega što
je ljudsko, povezanost svih tih disciplina. Jer skelet ga je — stvar čudna — podsećao na
njegov pravi — ili bolje reći raniji poziv, na naučnu granu kojoj je ranije pripadao — bar
kako se bio predstavio ovima ovde prilikom svog dolaska (gospodinu doktoru Krokovskom i
gospodinu Setembriniju). Da bi štogod naučio — bilo je svejedno šta — na tehnici je naučio
ponešto o statici, elastičkim prdupiračima, opterećenju i o konstrukcijama kao korisnoj
upotrebi mehaničkog materijala. Bilo bi svakako detinjasto misliti da bi se tehničke nauke,
pravila mehanike mogla primeniti na organsku prirodu, ali isto tako nije se moglo reći da su
odatle izvedena. Ona su se tu samo ponavljala i potvrđivala. Princip šuplje cevi vlada u
gradnji dugačkih šupljih kostiju do te mere da su zahtevi statike zadovoljeni minimumom
čvrste supstance. Hans Kastorp je naučio da jedno telo, sastavljeno samo od šipaka i veza
mehanički upotrebljivog materijala, odgovarajući zahtevima otpora prema zatezanju i
pritisku, može da izdrži isto opterećenje kao i masivno telo istog sastava. Isto tako se može
zapaziti kako su se u stvaranju šupljih kostiju, ukoliko je očvršćavala kompaktna supstanca
na njihovoj površini, unutrašnji delovi, postavši mehanički nepotrebni, pretvorili u masno

tkivo, žutu srž. Butna kost predstavlja čekrk u čijoj je konstrukciji organska priroda,
položajem koji je dala koštanim gredicama, u dlaku opisala iste krivulje pritiska i zatezanja
koje bi i Hans Kastorp po pravilu izvukao kad bi grafički predstavio takvu spravu sa sličnim
opterećenjem. On je tu činjenicu posmatrao sa zadovoljstvom, jer je našao da prema butnoj
kosti, ili uopšte prema organskoj prirodi stoji u trostrukom odnosu: u lirskom medicinskom i
;
tehničkom — do te mere je njegov duh bio uzbuđen; a sva ta tri odnosa, smatrao je, bila su u
ljudskoj sferi jedno, bila su varijante jedne te iste prešne stvari, sve su to bili humanistički
fakulteti...
Ali pri svem tom, podvizi protoplazme ostali su neobjašnjivi — izgleda da životu nije
dato da shvati samog sebe. Većina biohemijskih procesa je ne samo nepoznata, već je u
njihovoj prirodi da ostanu neshvatljivi. Skoro ništa se ne zna o sklopu, o sastavu životne
jedinice zvane »ćelija«, Šta pomaže nabrajati sastavne delove mrtvog mišića? Živi miš se ne
može hemijski ispitati; već sama ona promena koju izaziva mrtvačko kočenje dovoljna je da
svako eksperimentisanje učini ništavnim. Niko ne razume u čemu je izmena materije, niko
suštinu funkcije živaca. Koje osobine čine telo sposobnim da kuša, oseća ukus? U čemu se
sastoje razni nadražaji izvesnih čulnih živaca na mirisave supstance? U čemu sam miris?
Specifičan miris životinja i ljudi potiče od isparavanja izvesnih supstanca koji niko nije
umeo da imenuje. Sastav onog sekreta koji nazivamo znoj malo je objašnjen. Žlezde koje ga
izlučuju stvaraju mirise koji među sisarima igraju nesumnjivo važnu ulogu, ali čiji značaj za
ljudski rod nismo u stanju da objasnimo. Fiziološki značaj očigledno važnih delova tela
uvijen je u tamu. Ostavimo na stranu slepo crevo koje je misterija i koje se kod kunića uvek
nalazi ispunjeno nekom kašastom supstancom o kojoj se ne zna ni kako odatle iziđe ni kako
se obnavlja. Ali šta znači bela i siva supstanca koju sačinjava produžena moždina, šta vidne
humčice koje su u vezi sa očnim živcem, šta sivi slojevi Varolijevog »mosta«? Supstanca
mozga i kičmene moždine je do te mere raspadljiva da uopšte nema nade da će se ikad
dokučiti njen sastav. Šta čini što za vreme spavanja kora velikog mozga prestane da