Page 188 - Thomas Mann - Čarobni breg

život je umiranje, tu ne pomaže ulepšavanje, — une destruction organique, kako ga je
jednom nazvao neki Francuz sa urođenom lakomislenošću. On i miriše na to, taj naš život.
Ako nam se učini drukčije, onda smo se prevarili u sudu.«
»A ako se interesujemo za život«, reče Hans Kastorp, »onda se u stvari interesujemo za
smrt. Zar nije tako?«
»Pa, neka razlika ipak postoji. Život, to vam je kad se u promeni materije sačuva oblik.«
»A zašto da se čuva oblik?« reče Hans Kastorp.
»Zašto? Slušajte, to što ste sad rekli nije baš nimalo humanistički.«
»Oblik je tandara-mandara.«
»Vi ste danas nesumnjivo vrlo preduzimljiva duha. Ali ja već popuštam«, reče savetnik.
»Hvata me melanholija«, reče i svojim ogromnim rukama pokri oči. »Vidite, to tako dođe
kod mene. Pio sam, eto, sa vama kafu, prijala mi je, i najednom nešto naiđe na mene da
postanem melanholičan. Gospoda će morati da me izvine. Činilo mi je naročitu čast i bilo
preko svake mere prijatno...«
Rođaci su već bili skočili na noge. Prebacivali su sebi, kako rekoše, što su gospodina
savetnika zadržali toliko dugo... On ih je umirivao uveravajući ih u suprotno. Hans Kastorp
pohita da odnese u susednu sobu portret gospođe Šoša i da ga opet okači na njegovo mesto.
Oni sad nisu prošli kroz vrt da bi stigli do svojih soba. Berens im je pokazao put kroz zgradu,
otprativši ih do staklenih vrata. Izgledalo je da mu se u ovom raspoloženju, koje ga je
najednom spopalo, vrat još jače povio, žmirkao je vodnjikavim očima, a brčići, iskrivljeni
usled toga što mu je usna s jedne strane bila podignuta, dobili su nekakav jadan izraz.

Dok su išli kroz hodnike i stepenicama, reče Hans Kastorp:
»Priznaj da mi je ovo bila dobra ideja.«
»U svakom slučaju bila je promena«, odgovori Joahim. »Ali mora se reći da ste imali
prilike da razgovarate o čudnim stvarima. Za mene je to bilo čak malo suviše čudno. Krajnje
je vreme da pre čaja ipak poležimo malo po propisu, bar dvadeset minuta. Možda ćeš ti
smatrati da je tandara-mandara što ja na to toliko polažem — tako raspoložen i preduzimljiv,
kakav si u poslednje vreme. Ali tebi, najzad, to i nije toliko potrebno kao meni.«