Page 187 - Thomas Mann - Čarobni breg

otpadaka od hrane, sastavljena od masti, belančevine, gvožđa, šećera i soli, koju srce pumpa
u sudove na temperaturi od 38 stepeni i koja svuda po telu vrši razmenu materije, stvara
životinjsku toplotu, jednom rečju, održava sam život, -kako dakle ta krv ne stiže neposredno
do samih ćelija, već kako pritisak pod kojim se nalazi čini da kroz krvne sudove izbija
mlečasti ekstrakt krvi, i onda njega utiskuje u tkivo, tako da on prodire svuda, ispunjava
svaku rupicu i pukotinu i širi i zateže elastično ćelično tkivo. To je napon ćelija u tkivu,
turgor, a turgor pak, sa svoje strane, čini da se limfa, pošto ljupko zapljusne ćelije i sa njima
izmeni materiju, opet vrati u limfne sudove, vasa lymphatica, vrati u krv — tako po litar i po
svakodnevno. Opisao je zatim limfne sudove, čitav sistem cevčica i usisaljki, govorio o
grudnom limfnom vodu, koji sakuplja limfu nogu, trbuha i grudi, jedne ruke i jedne polovine
glave, govorio potom o finim organima za filtrovanje zvanim limfne žlezde, koje se nalaze
na mnogim mestima u limfnim sudovima, na vratu, pod pazuhom, na lakatnim zglobovima,
na zglobu u kolenu i na sličnim intimnim i nežnim delovima tela. »Tu mogu da nastupe
otekline«, objašnjavao je Berens, »— a baš odatle smo i pošli — zadebljanje limfnih žlezda,
recimo u zglobovima kolena ili u lakatnim zglobovima, otekline kao kod vodene bolesti, i to
uvek ima svoga razloga, mada nije uvek lep. Pod izvesnim okolnostima čovek lako
posumnja da je posredi tuberkulozna začepljenost limfnih sudova.«
Hans Kastorp je ćutao neko vreme. »Da«, reče zatim tiho, »tako je to, mogao sam sasvim
lepo da budem i lekar. Grudni limfni vod... limfa donjih udova. To me mnogo interesuje. —
A šta je telo?« uzviknu najednom plaho i uzbuđeno. »Šta je meso? Šta je telo ljudsko? Iz
čega je ono sastavljeno? Recite nam to, gospodine savetniče, još danas posle podne, recite

nam tačno i jednom zasvagda, da bismo najzad znali!«
»Iz vode«, odgovori Berens. »Znači, vas zanima i organska hemija? Humanističko
ljudsko telo sastavljeno je najvećim delom iz vode, ništa ni bolje ni gore nego voda, nemamo
nikakvih razloga da se uzbuđujemo. Suva supstanca iznosi samo dvadeset i pet procenata, a
od toga je dvadeset procenata obično belance, belančevina, protein, ako hoćete da se
izrazimo malčice otmenije, kome je dodato samo još malo masti i soli, to vam je gotovo
sve.«
»A belančevina — šta je to?«
»Razne elementarne supstance: ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, sumpor. Ponekad i
fosfor. Vi pokazujete zbilja neku ludu želju za znanjem. Neke belančevine su sa ugljenim
hidratima, to jest sa grožđanim šećerom i skrobom. U starosti meso postaje žilavo, to dolazi
otuda što se povećava kolagen u vezivnom tkivu, tutkalo, znate, najvažniji sastojak kostiju i
rskavice. Šta još da vam pričam? U mišićnoj plazmi imamo jednu vrstu belančevine zvanu
miosinogen, kad nastupi smrt ona se zgruša u mišićni fibrin i prouzrokuje rigor mortis,
mrtvačku ukočenost.«
»Ah, da, mrtvačka ukočenost«, reče Hans Kastorp veselo. »Vrlo dobro, vrlo dobro. A
posle toga nastaje generalna analiza, anatomija groba.«
»Pa da, naravno. To ste uostalom lepo rekli. Stvar se onda rasplinjuje. Čovek se tako reći
rastače. Pomislite samo na tu silnu vodu! A drugi sastojci se bez života slabo drže, truljenjem
se razlažu u prostija jedinjenja, u anorganska.«
»Truljenje, raspadanje«, reče Hans Kastorp, »nije li to sagorevanje, vezivanje s
kiseonikom, koliko ja znam?«
»Sasvim tako. Oksidacija.«
»A život?«
»I on. I on, mladiću. I on je oksidacija. Život je uglavnom samo oksidacija ćelične
belančevine, otud nam dolazi prijatna toplota tela, od koje ponekad imamo i suviše. Tja,