Page 19 - Thomas Mann - Čarobni breg

sastavljen od mesa, povrća i krompira, i, uz lako naginjanje glave, prinosile ga ustima. Hans
Kastorp bi gledao u svoje rođene, još nevešte ruke i osećao da je u njima već nagoveštena
mogućnost da, jednom kasnije, drži nož i viljušku isto tako kao njegov deda.
Drugo je pitanje bilo da li će ikad doći dotle da svoju bradu skrije u takvu kravatu kakva
je ispunjavala širok otvor čudnog dedinog okovratnika čiji su oštri vrhovi dodirivali njegove
obraze. Jer za to je trebalo biti star kao on, a već danas, sem njega i njegovog starog Fite,
niko više nadaleko nije nosio takve kravate i okovratnike. To je bila šteta, jer Hansu
Kastorpu se naročito dopadalo kako je deda naslanjao bradu na visoku, kao sneg belu
kravatu; i kasnije još, kad je već bio odrastao, voleo je mnogo da se toga seća: bilo je u tome
nečega što je u suštini svoga bića odobravao.
Kad bi prestali da jedu i savili svoje servijete, smotali ih u kotur i stavili u srebrne karike
— posao koji Hans Kastorp onda nije mogao tako lako da obavi, jer su servijete bile velike
kao mali stolnjaci — tada bi se senator digao sa stolice koju bi Fita iza njega povukao i,
troma koraka, prešao u »kabinet« da uzme cigaru, a ponekad bi za njim pošao i unuk.
Taj »kabinet« je postao zahvaljujući tome što je trpezarija zauzimala celu širinu kuće i
imala tri prozora, zbog čega nije ostalo dovoljno prostora za tri salona, što je inače bio slučaj
u kućama tog tipa, već samo za dva, od kojih je pak jedan, okomit prema trpezariji, samo sa
jednim prozorom prema ulici, ispao nesrazmerno dubok. Zato je od njega odvojen otprilike
četvrti deo njegove dužine, baš taj »kabinet«, uzan prostor koji je dobijao svetlost odozgo,
uvek polumračan i samo sa malo nameštaja: jedna polica na kojoj je stajao senatorov
kovčežić za cigare, jedan sto za kartanje u čijoj je fioci bilo puno privlačnih stvari: karte za

vist, žetoni, daščica sa pokretim jezičcima za beleženje poena, jedna tablica sa križuljom,
muštikle od hartije i druge stvarčice; najzad, u uglu, stajao je jedan stakleni ormar u rokoko
stilu od palisandra, iza čijih su okana bile razapete zavese od žute svile.
»Deda«, desilo bi se da u kabinetu kaže mali Hans Kastorp, podižući se na prste da bi se
približio starčevu uhu, »pokaži mi, molim te, krstionicu!«
I deda, koji je već bio zabacio peševe svoga dugog i mekanog geroka i iz džepa od
pantalona izvukao svežanj ključeva, otvorio bi tada stakleni ormar iz čije bi unutrašnjosti
dečka zapahnuo neobično prijatan i čudan miris. U njemu su se čuvali razni predmeti kojima
se nije služio i baš zato privlačni: dva izvijena srebrna svećnjaka, jedan slomljeni barometar
sa figurinama izrađenim u drvetu, album sa dagereotipskim snimcima, kedrova kutija za
liker, mali jedan Turčin, tvrd kad se pipne pod odelom od šarene svile, sa mašinerijom u telu,
koja ga je nekad osposobljavala da trči preko stola, ali je već davno otkazala poslušnost,
dalje, starinski model lađe i, sasvim na dnu, čak i jedna mišolovka. Ali stari bi izvukao iz
jedne od srednjih pregrada jedan jako oksidisan okrugao srebrni sud koji je stajao na isto
tako srebrnoj plitici i pokazivao bi dečku oba komada razdvojivši ih i okrećući ih sa svih
strana, uz objašnjenje koje je već često davao.
Zdela i plitica nisu prvobitno išle jedna uz drugu, kao što se to moglo i videti i kao što je
dečku opet objašnjeno, ali one su se, reče deda, upotrebom sjedinile već otpre nekih sto
godina, naime otkako je nabavljena zdela. Zdela je bila lepa, jednostavnog, plemenitog
oblika, izrađena u strogom ukusu sa početka prošloga veka. Glatka i čvrsta, ležala je na
okruglom postolju i iznutra je bila pozlaćena; ali se zlato vremenom otrlo i ostao je samo
žućkasti sjaj. Kao jedini ukras, po njenoj gornjoj ivici pružao se, u reljefu, venac ruža i
reckastog lišća. Što se tiče plitice, njena znatno dublja starost mogla se pročitati na
unutrašnjoj strani. »Hiljadu šest stotina pedeseta« stajalo je tamo izrezano u iscifranim
brojkama, i razne izuvijane šare okruživale su tu cifru, izgravirane u »modernom stilu«
onoga vremena, bombasto i proizvoljno, sve grbovi i arabeske, pola zvezde, a pola cvetovi.