Page 17 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 17
prekjuče neko umro. »To svakako nije bilo prvi put«, reče sebi, kao da bi ga to moglo
umiriti. »Ovo je prosto mrtvački krevet, običan mrtvački krevet.« I zaspa.
Ali čim je zaspao poče da sanja i sanjao je gotovo neprestano do sutradan izjutra. U snu je
video poglavito Joahima Cimsena kako se u čudno iskrivljenom položaju spušta na bobu po
kosoj stazi. Bio jetako fosforescentno bled kao doktor Krokovski, a napred na saonicama
sedeo je i upravljao austrijski aristokrata sasvim neodređena lika, kao neko koga smo samo
čuli da kašlje. »To nam je sasvim svejedno — nama, ovde gore«, reče iskrivljeni Joahim,
a zatim se on, a ne aristokrata, zakašlja onako strašno muljavo. Na to Hans Kastorp poče
gorko da plače i uvide da mora da otrči u apoteku da kupi krem. Ali na putu je sedela
gospođa Iltis sa uspijenom njuškom i držala nešto u ruci, što je očevidno trebalo da bude
»sterilet«, a bio je samo aparat za brijanje. Na to se Hans Kastorp opet zasmeja; i tako je
bacan iz jednog raspoloženja u drugo, dok se kroz poluotvorena balkonska vrata ne pojavi
zora i ne probudi ga.
