Page 22 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 22
spuštene, usta povučenih naniže, plavih očiju sa suznim kesicama pod njima, misaona
pogleda uprav ljena u daljinu, u crnom kaputu sličnom mantiji i dugom do preko kolena, a
koji je, spreda otvoren, na ivici i rubu imao širok pervaz od krzna. Iz prostranih, naguntanih i
opervaženih polurukava izlazili su uži donji rukavi od jednostavne materije, a manžetne od
čipaka pokrivale su ruke do zglavaka. Oko vitkih staračkih listova bile su crne dokolenice od
svile, a na nogama cipele sa srebrnim kopčama. Oko vrata, pak, ležao mu je širok, krut i
gusto nabran okovratnik tanjirastog oblika, spreda ugnut a sa strane uzdignut, ispod koga se,
uz sve ovo, spuštao niz prsnik još i nabran batisteni žabo. Ispod miške držao je starinski šešir
sa širokim obodom i kupastom glavom.
Bila je to izvrsna slika, stvorena rukom pravog umetnika, izrađena sa dobrim ukusom u
egilu starih majstora koji je nametao sam predmet, i koja je kod posmatrača budila sećanje na
razne špansko-holandske slike s kraja srednjega veka. Mali Hans Kastorp ju je često
posmatrao, bez umetničkog razumevanja, naravno, pa ipak sa izvesnim opštijim i čak
dubokim razumevanjem; mada je samog dedu video takvog kako je na platnu predstavljen
samo jedan jedini put, prilikom jedne svečane povorke u opštinskom domu, pa i tada samo
za trenutak, nije mogao, kao što rekosmo, da ovu njegovu sliku ne smatra za njegovu pravu i
stvarnu sliku, dok je u dedi svakidašnjice video tako reći interim, nekog privremenog dedu
koji je samo nesavršeno odgovarao onom pravom. Jer ono što se razlikovalo i što je bilo
čudno u toj njegovoj svakodnevnoj pojavi, počivalo je očito na tom nesavršenom, možda
nešto neveštom prilagođavanju, to su bili nagoveštaji i ostaci, koji se nisu mogli sasvim
izbrisati, njegovog čistog i pravog lika. Tako su veliki okovratnik i široka bela kravata bili
staromodni; ali je bilo nemoguće to obeležje primeniti na onaj divni deo odela koji su
okovratnik i kravata samo donekle nagoveštavali, naime na španski, naborani okovratnik. A
tako je bilo i sa cilindrom neobično izvijena oboda koji je deda nosio po ulici i kome je, u
višoj stvarnosti, odgovarao onaj filcani šešir široka oboda sa slike, kao i sa dugim i nabranim
gerokom čiji je prvobitni i stvarni lik u očima malog Hansa Kastorpa bio onaj opervaženi i
krznom optočeni talar.
Odobrio je tako svim svojim srcem što se deda pojavio baš kakav je bio i blistao u svom
savršenstvu onoga dana kad je trebalo rastati se s njim. To je bilo u trpezariji, onoj istoj odaji
u kojoj su tako često sedeli za trpezom jedan prema drugom; usred odaje Hans Lorenc
Kastorp ležao je sada na odru u srebrom okovanom kovčegu, okruženom položenim
vencima. Borio se sa zapaljenjem pluća, borio se žilavo i dugo, iako se bio, kako se činilo,
samo s mukom prilagodio ovome životu, i sad je ležao, eto, nije se znalo da li kao pobednik
ili kao pobeđen, u svakom slučaju sa strogo smirenim izrazom i jako izmenjen i zašiljena
nosa od silne borbe, ležao na svojoj paradnoj postelji, glave uzdignute na svilenim jastucima,
tako da mu je brada počivala u srednjem udubljenju svečanog okovratnika, dok mu je donji
deo tela bio pod pokrivačem na kome je ležala palmova grana. A između ruku upola
pokrivenih manžetnama od čipaka, čiji su prsti, iako poređani kao u prirodnom položaju,
odavali utisak hladnoće i mrtvila, između tih ruku stavili su krst od slonove kosti na koji je,
činilo se, neprestano gledao spuštenih kapaka.
Na početku njegove poslednje bolesti Hans Kastorp je svoga dedu viđao više puta, ali
pred kraj ga više nije video. Njega su sasvim poštedeli toga da gleda muke koje su uglavnom
nastajale noću, samo posredno je on to osećao, po mučnoj atmosferi u kući, po crvenim
očima staroga Fite, po dolasku i odlasku doktora. A rezultat do koga je došao u trpezariji bio
bi ukratko taj da se deda sada svečano oslobodio privremenog prilagođavanja i definitivno se
vratio u svoj pravi i njemu prikladan oblik — sasvim opravdan rezultat, mada je stari Fita
plakao i neprestano vrteo glavom, i mada je sam Hans Kastorp plakao kao onda kad je video