Page 183 - Thomas Mann - Čarobni breg

bio naročito raspoložen da primi ovakve utiske, treba ipak konstatovati činjenicu da je
obnaženi deo tela gospođe Šoša predstavljao daleko najuspelije parče na slikama u ovoj sobi.
Sa rukama u džepovima od pantalona klatio se savetnik Berens na petama i vrhovima
stopala, dok je zajedno sa gostima posmatrao svoj rad.
»Raduje me, gospodine kolega«, reče on, »raduje me što ste to zapazili. Zbilja je korisno i
ne može nimalo škoditi kad znamo malo i kako je ispod epiderma, i kad možemo da
naslikamo i što se ne vidi — drugim rečima: kad prema prirodi, da tako kažemo, ne stojimo
samo u lirskom odnosu, kad smo na primer, uzgred lekar, fiziolog i anatom, i kad smo
malčice upoznati i sa dessous-om, — to samo može biti od koristi, to nam nesumnjivo daje
prednost. Koža na tom telu slikana je naučnički, u njenu organsku tačnost možete se uveriti
ako je stavite pod mikroskop. Na njoj nećete videti samo sluzaste i rožaste slojeve pokožice,
već ispod toga možete da zamislite krzno sa lojnim i znojnim žlezdama i krvnim sudovima i
papilama — k ispod toga masno tkivo, onaj sloj vate, znate, onu podlogu koja svojim
mnogim masnim ćelijama stvara divne ženske oblike. I ono što znamo i na šta mislimo dok
slikamo, dolazi do izražaja. To vam odlazi u ruku i utiče na rad, ono se ne vidi a ipak je
nekako tu, i to baš slici daje vernost.«
Hans Kastorp je bio ludo oduševljen ovom temom razgovora, čelo mu je pocrvenelo, oči
su mu živo sijale, nije znao na šta prvo da odgovori, toliko je stvari imao da kaže. Prvo,
nameravao je da sliku prenese sa prozorskog zida, gde je visila u senci, na neko povoljnije
mesto, drugo, hteo je bezuslovno da produži razgovor u vezi sa savetnikovim primedbama o
prirodi kože, što ga je neobično zanimalo, i treće, hteo je da pokuša da izrazi jednu opštu i

filozofsku misao koja mu je isto tako ležala na srcu. Još dok je stavljao ruku na portret da bi
ga otkačio, on žurno započe:
»Jeste, jeste! Vrlo dobro, to je važno. Hteo sam reći... To jest, gospodin savetnik je rekao:
»Ne samo u lirskom odnosu.« Bilo bi dobro kad bi sem lirskog — tako ste, čini mi se, rekli
— sem umetničkog odnosa postojao i drugi odnos, kad bismo, kratko rečeno, stvari
posmatrali i pod jednim drugim uglom, na primer medicinskim. To je kolosalno tačno —
izvinite, gospodine savetniče — hoću reći da je stoga tako izvanredno tačno što tu u stvari i
nije reč o fundamentalno različitom odnosu i gledištu, već tačno uzevši o jednom te istom
gledištu, ili samo o njegovim različitim formama, mislim nijansama, mislim varijantama
jednog te istog opšteg interesovanja, od koga je i umetnička aktivnost samo jedan deo i izraz,
ako tako mogu reći. Nego, izvinite, hoću da skinem sliku, ovde apsolutno nema svetlosti, da
je odnesem do kanabeta, da vidimo da neće tamo sasvim drukčije... Hteo sam reći: čime se
bavi medicinska nauka? Ja se naravno u to ništa ne razumem, ali ona se uglavnom bavi
čovekom. A pravo — stvaranje zakona i pravosuđe? Opet čovekom. A filologija, s kojom je
najčešće vezan pedagoški poziv? A teologija, briga za spas duše i pastirska služba? Sve se
tiče čoveka, sve su to varijante jednog te istog važnog i... glavnog interesovanja, to jest
interesovanja za čoveka. Jednom rečju, to su humanistički pozivi, i, ako hoćemo da ih
studiramo, počinjemo pre svega sa učenjem starih jezika — to je osnova, zar ne? — radi
formalnog obrazovanja, kako se to kaže. Vi se možda čudite što ja o tome tako govorim,
pošto sam samo praktičar, tehničar. Ali sam nedavno, ležeći, razmišljao o tome: nalazim da
je to odlično, odlično je udešeno u svetu što se za osnovu svake vrste humanističkog poziva
uzima taj formalni element, ideja forme, lepe forme, znate — to stvari daje nešto otmeno i
nezainteresovano, a sem toga i nešto kao osećanje... uljudnost, — i samo interesovanje
postaje na taj način bezmalo kao kakav galantan zadatak... To jest, ja se verovatno izražavam
vrlo nespretno, ali tu vidimo kako se lepota i duh mešaju, i da su u stvari uvek bili jedno te
isto, drugim rečima: nauka i umetnost; a dopustićete mi da i umetnički poziv neosporno