Page 174 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 174

savetnik zabranio mi je pod pretnjom smrti, — i šta ćete, uplašio sam se smrti i nisam otišao.
        Bio sam očajan, kao što već možete misliti, zbog ove pakosti koju mi je pričinilo moje slabo
        zdravlje.  Ništa  nije  bolnije  nego  kad  nas  naš  organizam,  naš  životinjski  deo  sprečava  da
        služimo razumu. Utoliko mi više zadovoljstva pričinjava ovo pismo iz Lugana... Radoznali
        ste da znate šta u njemu piše? To vam verujem. Prvo samo nekoliko ovlašnih obaveštenja...
        Liga za organizaciju napretka, budući svesna istine da je njen zadatak da čovečanstvo učini
        srećnim, drugim rečima: da se celishodnim socijalnim radom bori protiv ljudske patnje i da
        je na kraju sasvim odstrani, — budući, dalje, svesna istine da se taj najveći zadatak može
        rešiti samo pomoću sociologije, čiji je krajnji cilj savršena država, — Liga je u Barceloni
        rešila  da  izda  jedno  delo  u  više  svezaka  koje  će  nositi  naziv  Sociologija  patnje  i  gde  će
        ljudske patnje biti obrađene sistematski, po vrstama i kategorijama, tačno i podrobno. Možda
        ćete vi reći: šta tu koriste vrste, kategorije i sistemi! A ja vam odgovaram: red i odabiranje su
        početak svakog gospodarenja, a najopasniji neprijatelj je onaj koga ne znamo. Ljudski rod
        treba  izvući  iz  primitivnih  stadija  straha  i  rezignirane  tuposti  i  dovesti  ga  do  faze  svesne
        aktivnosti. Treba mu razjasniti da postaju ništavna ona dejstva čije smo uzroke prvo otkrili
        pa onda uklonili i da su skoro sve patnje individue bolesti socijalnog organizma. Dobro! To
        je  svrha  Sociološke  patologije.  Ona  će,  dakle,  u  nekih  dvadeset  svezaka  leksikonskog
        formata navesti i obraditi sve ljudske patnje koje se uopšte mogu zamisliti, od najličnijih i
        najintimnijih do velikih grupnih  sukoba,  do  patnji  koje  proističu  iz  klasnih  suprotnosti  i
        međunarodnih  sukoba,  ona  će,  kratko  rečeno,  izložiti  hemijske  elemente  iz  čijih  se
        mnogostrukih  mešavina  i  jedinjenja  sastoje  sve  ljudske  patnje,  i,  uzimajući  za  merilo

        dostojanstvo i sreću čovečanstva, ona će mu u svakom slučaju ukazati na sredstva i mere
        koje joj se čine najpodesnijim za uklanjanje uzroka svake patnje. Pozvani stručnjaci među
        evropskim naučnicima, lekari, ekonomisti i psiholozi, uzeće udela u izradi te enciklopedije
        patnji, a generalna redakcija u Luganu biće basen u koji će priticati svi ti članci. U očima
        vam čitam pitanje: pa koja će uloga u svemu tome biti dodeljena meni? Dozvolite  mi da
        završim. U tom velikom delu neće biti zanemarena ni lepa književnost, ukoliko i ona ima za
        predmet ljudsku patnju. Zato je predviđena naročita sveska koja će, za utehu i pouku onih što
        pate, sadržavati pregled i kratku analizu svih onih remek-dela svetske književnosti koja se
        odnose na svaki pojedini konflikt, i — to je zadatak koji se u ovom pismu što ga ovde vidite
        poverava vašem poniznom sluzi.«
            »Ama šta kažete, gospodine Setembrini! Onda mi dozvolite da vam od srca čestitam. Pa
        to je veličanstven zadatak, i sasvim odgovara vama, kako mi se čini. Ni za trenutak se nisam
        čudio što se Liga setila vas. A kako tek vas mora da raduje što možete biti od pomoći u borbi
        protiv ljudskih patnji!«
            »To je opsežan posao«, reče gospodin Setembrini zamišljen, »za koji je potrebno mnogo
        opreznosti i lektire. Pogotovu«, dodade, dok mu se pogled izgleda gubio u mnogostrukosti
        njegovog zadatka, »pogotovu što lepa književnost zaista skoro po pravilu ima za predmet
        patnju, pa se čak i remek-dela drugog i trećeg reda na neki način time bave. Šta mari, ili
        utoliko bolje! Ma kako obiman bio taj zadatak, on je u svakom slučaju takav da ga za nevolju
        mogu obaviti i na ovom prokletom mestu, mada se nadam da neću biti prinuđen da ga ovde i
        dovršim.  To  isto  se  ne  može  reći«,  nastavi  on  prilazeći  opet  bliže  Hansu  Kastorpu  i
        spuštajući glas gotovo do šapata, »to isto se ne može reći i za dužnosti koje je priroda vama
        postavila, inženjeru! To je ono što sam smerao, na to sam vas hteo podsetiti. Vi znate koliko
        se ja divim vašem pozivu, ali pošto je to poziv praktičan a ne intelektualan, vi ga možete
        vršiti, suprotno meni, samo dole, u svetu. Samo u ravnici možete biti Evropljanin, možete se
        na svoj način aktivno boriti protiv patnje, potpomagati napredak, koristiti vreme. Ja sam vam
   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179