Page 164 - Thomas Mann - Čarobni breg

Inače, njegova zaljubljenost stvarala mu je sve muke i pružala sve radosti koje to stanje
donosi svuda i u svim prilikama. Bol je oštar i prodiran; on sadrži u sebi ponižavajući
element, kao svaki bol, i do te mere uzbuđuje nervni sistem da od toga čoveku staje dah, a
odraslom može da natera gorke suze na oči. Da bismo i radostima odali pravdu, moramo reći
da ih je bilo mnogo, i, mada su dolazile usled neznatnih povoda, nisu bile manje žive od
bolova. One su mogle nastati skoro u svakom trenutku dana u Berghofu. Na primer: baš kad
hoće da uđe u trpezariju, Hans Kastorp primećuje iza sebe predmet svojih snova. Ishod je
unapred jasan i sasvim jednostavan, ali ga u duši ushićuje do suza u očima. Njihove oči sreću
se sasvim blizu, njegove i njene sivozelene oči čiji ga malo azijatski oblik i položaj očarava
do srži u kostima. On je van sebe, ali i tako besvestan, on se sklanja u stranu da bi je
propustio da prva prođe. Sa poluosmehom i poluglasnim »merci«, ona koristi njegovu
ponudu najobičnije učtivosti, prolazi pored njega i ulazi u dvoranu. U dahu kojim ga je
okrznula prolazeći, on stoji, lud od sreće koju mu stvara taj susret, a i zato što je jedna reč iz
njenih usta, ono »merci«, bila upućena direktno i lično njemu. Ide za njom, zatim, gotovo
povodeći se, skreće desno ka svom stolu, i dok pada na stolicu primećuje da se Klavdija, i
sama sedajući na mesto, okreće k njemu, sa izrazom, kako mu se čini, kao da razmišlja o
susretu na vratima. O da neverovatne pustolovine! O da likovanja, trijumfa i bezgranične
razdraganosti! Ne, ovo pijanstvo fantastičnog zadovoljenja Hans Kastorp ne bi iskusio na
pogled kakve zdrave guščice kojoj bi dole, u ravnici, na sasvim dozvoljen i spokojan način i
sa svim izgledima na uspeh »poklonio svoje srce« u smislu one pesmie. U grozničavom
raspoloženju on pozdravlja nastavnicu koja je sve videla i pocrvenela pod svojim maljama, a

zatim nasrne na mis Robinsonovu sa engleskom konverzacijom, do te mere besmislenom, da
se ta gospođica, nenaviknuta na ekstazu, čak i trgne i posmatra ga sasvim zastrašenim
pogledom.
Drugi put, za vreme večere, zraci sunca na zahodu padaju na »sto boljih Rusa«. Zastori na
prozorima i vratima što izlaze na verandu navučeni su, ali negde je odškrinuto i kroz taj
otvor crveni zrak, hladan ali bleštav, nalazi svoj put i pada pravo na glavu gospođe Šoša,
tako da mora da se zaklanja rukom dok razgovara sa svojim zemljakom upalih grudi. To je
neprijatno, ali ne preterano; niko na to ne obraća pažnju, a i sama gospođa Šoša jedva da je
svesna te nelagodnosti. Ali Hans Kastorp to primećuje čak s druge strane dvorane, — neko
vreme i on to samo posmatra. Zatim osmotri kako stvar stoji, proprati putjanju zraka, nađe
mesto kroz koje on prolazi. To je na zasvođenom prozoru tamo pozadi desno, u uglu između
jednih vrata za verandu i »stola loših Rusa«, daleko od mesta gospođe Šoša, a gotovo isto
toliko i od Kastorpovog. I on se odlučuje. Bez reči ustaje i, sa servijetom u ruci, prolazi kroz
trpezariju ukoso između stolova, navlači pažljivo zastore tako da padaju jedan preko drugog,
pogledavši preko ramena uveri se da je večernji zrak isključen i gospođa Šoša oslobođena —
i trudeći se da izgleda potpuno ravnodušan, vraća se na svoje mesto. Samo pažljiv mlad
čovek čini ono što treba, pošto nikom ne pada na pamet da to čini. Malo njih je primetilo šta
je učinio, ali gospođa Šoša je odmah osetila olakšanje i okrenula se — i ostala je u tom
položaju sve dok Hans Kastorp nije opet stigao do svoga mesta i sedajući pogledao prema
njoj, na što mu ona zahvali osmehom punim prijatnog iznenađenja, to jest: svoju glavu je pre
isturila nego što je njom klimnula. Na to se on lako pokloni. Srce mu se nije micalo, činilo se
kao da uopšte ne bije. Tek kasnije, kad je već sve prošlo, poče ono da lupa, i on tad primeti
da je Joahim diskretno oborio pogled na tanjir, — kao što mu je tek kasnije postalo jasno da
je gospođa Šter gurnula laktom doktora Blumenkola i uzdržavajući se od smeha gledala
svuda po svom i drugim stolovima i tražila pogledom one koji su to zapazili...