Page 163 - Thomas Mann - Čarobni breg

beskičmenom karakteru podsećao na toraks bez rebara, kako ga je tu skoro opisao savetnik
Berens. Sasvim je normalno što su ponašanje i običaji tih ljudi izazvali u jednom humanisti
osećanja najživlje odvratnosti. Oni su jeli nožem i prskali svoju odeću na neopisiv način.
Setembrini je tvrdio da je jedan iz njihovog društva, nekakav medicinar starijeg semestra,
pokazao da apsolutno ništa ne zna latinski, da, na primer, nije znao šta znači vacuum, a
sudeći po svakodnevnom iskustvu Hansa Kastorpa, verovatno da gospođa Šter nije lagala
kad je za stolom pričala da bračni par iz broja 32 dočekuje izjutra masera, kad dođe da ih
masira, ležeći zajedno u krevetu.
Pa neka je sve ovo i bilo tačno, nije uzalud postojala svima jasna podela na »bolje« i
»gore«, i Hans Kastorp je uveravao sebe da samo može da slegne ramenima na ćud kakvog
propagatora republike i lepog stila, koji nadmen i trezvena duha — naročito trezvena duha,
mada je i sam bio febrilan i načet — pod imenom Parćana i Skita obuhvata članove oba
stola. Hans Kastorp je vrlo dobro razumeo u kome je smislu to rečeno — pošto je i on počeo
da shvata vezu između bolesti gospođe Šoša i njene »nemarnosti«. Međutim, bilo je onako
kako je sam jednoga dana rekao Joahimu: čovek počne time što se ljuti i oseća preziranje, ali
najednom »naiđe nešto sasvim drugo«, što »nema nikakve veze sa rasuđivanjem«, i onda je
svršeno sa strogošću i moralom, — čovek je jedva još pristupačan pedagoškim uticajima
republikanskog i oratorskog karaktera. A šta je to, pitamo se mi, verovatno i u duhu
Lodovika Setembrinija, kakva je to zagonetna pojava koja parališe i isključuje sud čovekov,
koja ga lišava prava na sud, ili tačnije, nagoni da se sa ushićenjem odrekne tog prava? Mi ne
pitamo kako se ona zove, jer to ime svako zna. Mi bismo da znamo njeno moralno svojstvo

— i, iskreno rečeno, mi ne očekujemo suviše ushićen odgovor na to pitanje. U slučaju Hansa
Kastorpa to svojstvo se ispoljilo do tog stepena da on ne samo što je prestao da sudi već je
počeo sa svoje strane da se ogleda u toj vrsti života koja ga je opčinila. Probao je da vidi
kako je to kad čovek za stolom sedi pognut i opuštenih ramena, i našao da je to veliko
olakšanje za karlične mišiće. Zatim je probao da iza sebe ne zatvori pažljivo vrata kroz koja
prođe, već da ih pusti da lupe, pa mu se i to učinilo zgodno i prikladno: kao izraz, to je
odgovaralo onom sleganju ramenima kojim ga je Joahim u svoje vreme dočekao na stanici i
koje je otada često viđao kod ovih ljudi ovde.
Prosto rečeno, naš putnik je do preko ušiju bio zaljubljen u Klavdiju Šoša, — mi još
jednom upotrebljavamo tu reč, pošto verujemo da smo u dovoljnoj meri uklonili nesporazum
koji bi mogla da izazove. Dakle, suštinu njegove zaljubljenosti nije sačinjavala nežno
sentimentalna seta u duhu one pesmice. To je pre bila dosta smela i neodređena varijanta te
zaluđenosti, mešavina jeze i vatre, kao stanje čoveka u groznici ili kao kakav oktobarski dan
u ovim visinskim predelima; a što mu je u stvari nedostajalo, bilo je baš neko osećajno
sredstvo koje bi povezalo te ekstremne delove. S jedne strane se ta ljubav — i to s
neposrednošću od koje je mladić bledeo i od koje mu se krivilo lice — odnosila na kolena
gospođe Šoša i liniju noge, na njena leđa, vratne pršljenove i na njene mišice koje su
pritiskale njene male grudi — jednom rečju na njeno telo, njeno nemarno i potencirano telo,
bolešću silno istaknuto i još jednom načinjeno telom. A s druge strane, ona je bila nešto vrlo
prolazno i rasplinuto, neka misao, ne, san, strahotan i neizmerno zavodljiv san jednog
mladića, koji je na određena mada nesvesno postavljena pitanja kao odgovor dobio samo
muklo ćutanje. Kao svako drugi, polažemo i mi pravo da o priči koja se ovde razvija imamo
svoje lično mišljenje, i mi izražavamo pretpostavku da Hans Kastorp ne bi čak ni do tačke do
koje smo sad stigli prekoračio rok koji je bio prvobitno određen za njegov boravak ovde, da
je njegova jednostavna duša dobila iz vremenskih dubina kakav zadovoljavajući odgovor o
smislu i svrsi te službe što se zove život.