Page 156 - Thomas Mann - Čarobni breg

neko vreme. Očima one umrle rođake, očima prodornim, vidovitim, ugledao je jedan prisan
deo svoga tela, i prvi put u svome životu shvatio je da će umreti. Na tu pomisao na licu mu
se ukaza izraz koji obično ima kad sluša muziku — prilično glup, sanjiv i smeran izraz, usta
poluotvorenih a glave nagnute ka ramenu. Savetnik reče:
»Avetinjski, a? Da, ima u ovome neosporno nečeg avetinjskog.«
A zatim prekide struju. Tlo presta da se trese, svetlosnih priviđenja nestade, magično
prozorče zavi se opet u tamu. Svetlost na tavanici sinu. I dok je i Hans Kastorp hitao da se
obuče, Berens je mladim ljudima davao izvesna obaveštenja o onom što je zapazio, vodeći
računa o njihovom laičkom znanju i shvatanju. Što se tiče naročito Hansa Kastorpa, optički
nalaz je tačno potvrdio akustička zapažanja, na način koji samo može da služi na čast nauci.
Mogla su se videti i stara kao i nova mesta, i »trake« od bronhija širile su se dosta duboko u
pluća — »trake sa čvorićima«. Hans Kastorp će to i sam moći da proveri na dijagramu koji
će mu, kao što je rečeno, ovih dana biti uručen. »Dakle, mir, strpljenje, muška disciplina;
meriti temperaturu, jesti, ležati, čekati i okretati palce.« I on im okrete leđa. Oni pođoše.
Hans Kastorp, iza Joahima, izlazeći pogleda preko ramena. Otvorivši vrata, tehnički asistent
pusti gospođu Šoša da uđe u kabinet.