Page 152 - Thomas Mann - Čarobni breg

njima nije vladalo ništa divlje, duboko, strašno i tajanstveno. Da je jedna osoba mrkih očiju,
s crvenim rubinom i mirišući na pomorandžu, čekala ovde sa njima, onda bi on, Hans
Kastorp, vodio reč i rekao »veoma« — nezavisan i čist, kakav se osećao prema njoj.
»Svakako, veoma neprijatno, gospođice!« rekao bi, i možda nemarnim gestom izvukao
maramicu iz gornjeg džepa na kaputu da se usekne. »Morate biti strpljivi. Ni mi nismo u
boljem položaju.« I Joahim bi se divio njegovoj lakoći, ali verovatno ne bi ozbiljno želeo da
bude na njegovom mestu. Ne, ni Hans Kastorp nije bio ljubomoran na Joahima u sadašnjoj
situaciji, mada je baš ovaj smeo da govori sa gospođom Šoša. On je sasvim odobravao što se
ona obratila njegovom rođaku: postupajući tako, ona je vodila računa o okolnostima, i na taj
način pokazala da je bila svesna tih okolnosti ... Njegovo srce je snažno lupalo.
Posle hladnog prijema na koji je gospođa Šoša naišla kod Joahima i u kome je Hans
Kastorp osećao čak i izvesno neprijateljstvo od strane dobrog Joahima prema ovoj drugarici
u bolesti, neprijateljstvo na koje se pored sveg uzbuđenja morao nasmejati — Klavdija
pokuša da šeta po sobi; ali kako je prostor bio suviše mali, to i ona uze sa stola jedan
ilustrovani list i vrati se s njim u naslonjaču sa rudimentarnim naslonom za ruke. Hans
Kastorp je sedeo i posmatrao ju je, oslanjajući, kao deda, bradu na okovratnik, usled čega je
smešno ličio na staroga. Kako je gospođa Šoša opet prebacila nogu preko noge, pod plavom
materijom suknje ocrtavalo se njeno koleno, pa čak i cela vitka linija njene butine. Ona je
bila samo srednjega rasta, rasta skladnog i vrlo prijatnog u očima Hansa Kastorpa, ali
srazmerno dugih nogu i ne širokih kukova. Nije sedela zavaljena, već nagnuta napred, s
prekrštenim rukama, naslonjenim na butinu noge koju je prebacila, povijenih leđa i opuštenih

ramena, tako da su se isticali vratni pršljenovi, štaviše pod pripijenim sviterom mogla se
razaznati kičma, a njene grudi, koje nisu bile tako visoke i bujne kao Marusjine već male kao
u devojke, behu pritisnute s obe strane. Najednom, Hans Kastorp se seti da i ona ovde sedi
očekujući da se rendgenski prosvetli. Savetnik je nju slikao, reprodukovao je njenu
spoljašnju pojavu na platnu, pomoću ulja i boja. A sad će u polutami upraviti na nju
svetlosne zrake koji će mu otkriti unutrašnjost njenoga tela. I misleći na to, Hans Kastorp
okrete glavu u stranu, a na licu mu se ukaza čedna natmurenost, izraz diskretnosti i
pristojnosti koji mu se činilo da treba da uzme pred samim sobom na ovu pomisao.
Ovo sedenje utroje u maloj čekaonici nije trajalo dugo. Svakako da unutra nisu mnogo
oklevali sa Sašom i njegovom majkom, hitali su da nadoknade izgubljeno vreme. Tehničar u
belom mantilu opet otvori vrata, Joahim, ustajući, baci novine na sto, a Hans Kastorp pođe
za njim ka vratima, mada ne bez unutrašnjeg oklevanja. U njemu se javiše kavaljerske
skrupule, zajedno sa iskušenjem da se uljudnim rečima ipak obrati gospođi Šoša i ponudi joj
da uđe prva — možda na francuskom, ako je u stanju; i hitro poče u sebi da traži reči, sklapa
rečenicu. Ali nije znao da li je ova vrsta učtivosti ovde u običaju, da utvrđeni red ne dolazi
možda pre svakog kavaljerstva. Joahim je to morao znati, i pošto ničim nije pokazivao da
hoće prisutnoj dami da da prvenstvo, mada ga je Hans Kastorp pogledao zbunjeno i upitno,
on pođe za rođakom, prošavši pored gospođe Šoša koja ih, onako pogurena, samo ovlaš
pogleda, i kroz vrata uđe u kabinet.
Bio je suviše ošamućen onim što je ostavio iza sebe, avanturama preživljenim za
poslednjih deset minuta, da bi mu ulaskom u rendgenski kabinet duh bio odmah svestan
onoga što se događa. U veštačkoj polutami nije video ništa ili je jedva nešto nazirao. Čuo je
još prijatno hrapavi glas gospođe Šoša kojim je rekla: »Šta je ovo?... Neki su sad baš ušli...
To je neprijatno«, i od zvuka toga glasa niz leđa ga prođoše žmarci. Video je kako se pod
suknjom ocrtava njeno koleno, video njen pognuti vrat pod kratkim pramenovima
crvenkastoplave kose, koji su na tom mestu visili jer se nisu mogli uplesti u kiku, video kako