Page 150 - Thomas Mann - Čarobni breg

natamo, posmatrajući je iskosa preko ramena, sa nekim jadnim izrazom na malo uzdigrutoj
gornjoj usni. Gledao ga je kako menja boju lica i ne podiže oči, pa ih onda ipak podigne i
požudno gleda kad tresnu staklena vrata i gospođa Šoša klizeći pođe na svoje mesto. I više
puta je video kako se nesrećnik, posle obeda, postavlja između izlaza i »stola boljih Rusa«,
da bi pustio gospođu Šoša da prođe pored njega i da bi nju, koja ga nije ni primećivala, iz
neposredne blizine gutao očima ispunjenim neizmernom tugom.
I ovo otkriće mučilo je ne malo Hansa Kastorpa, mada ga Manhajmljaninovi žalosni i
požudni pogledi nisu mogli uznemiriti u onoj meri u kojoj lične veze Klavdije Šoša sa
savetnikom Berensom, čovekom koji je bio toliko iznad njega po godinama, ličnim
osobinama i položaju. Klavdija Šoša nije obraćala ni najmanju pažnju na Manhajmljanina:
da je to bio slučaj, to ne bi promaklo oštroj pažnji Hansa Kastorpa, i ono što je u ovom
slučaju osećao u duši nije bila žaoka ljubomore. Ali on je okusio sva osećanja koja poznaje
čovek opijen strašću kad u drugome vidi svoju rođenu sliku, osećanja koja stvaraju čudnu
mešavinu odvratnosti i uzajamne povezanosti. Nemoguće je da sve ispitamo i izložimo, ako
hoćemo da u pričanju pođemo dalje. U svakom slučaju bilo je suviše sve to odjednom za
stanje u kome se nalazio, pa ma šta da je jadni Hans Kastorp podnosio posmatrajući
Manhajmljanina.
Tako prođoše osam dana do Kastorpove radioskopije. On nije znao da su već prošli, ali
kad je jednoga jutra, za doručkom, dobio nalog od glavne sestre (opet je imala čmičak,
svakako ne onaj.isti, mora da je ta bezazlena ali naoko ružna boljka ležala u njenoj
konstituciji) da posle podne dođe u kabinet, opazio je da je osam dana prošlo. Trebalo je da

ode zajedno sa svojim rođakom, pola časa pre čaja, jer tom prilikom je trebalo i Joahimu
napraviti nov unutrašnji snimak — mora da su smatrali da je poslednji već zastareo.
Tako su oni danas skratili obavezno popodnevno odmaranje za trideset minuta, i tačno u
pola četiri »spustili se« kamenim stepenicama u takozvani suteren i sedeli zajedno u maloj
čekaonici koja razdvaja ordinaciju od rendgenskog kabineta: Joahim, koji nije očekivao ništa
novo, sasvim miran, Hans Kastorp donekle u grozničavom iščekivanju, jer dosad još niko
nije zagledao u unutrašnji život njegovog organizma. Nisu bili sami: kad su ušli, više
pacijenata je već sedelo u sobi, sa iscepanim ilustrovanim časopisima na kolenima, i čekalo
sa njima: jedan gorostasan mlad Šveđanin, koji je u trpezariji sedeo za Setembrinijevim
stolom i o kome se pričalo da je bio tako bolestan, kad je u aprilu došao, da su jedva hteli da
ga prime, a sad je dobio nekih četrdeset kilograma i samo što ga kao već potpuno izlečenog
nisu otpustili; bila je tu i jedna žena sa »stola boljih Rusa«, jedna majka, i sama slabačka, sa
svojim još kržljavijim dečkom duga nosa i ružnim, po imenu Saša. Ovi ljudi su čekali duže
od rođaka; očigledno da je njima bilo zakazano da dođu još ranije, znači da je zakašnjenje
nastalo u rendgenskom kabinetu, i tako su imali da se pomire s tim da će piti hladan čaj.
U kabinetu su bili veoma zaposleni. Čuo se glas savetnikov, koji je izdavao naredbe. Bilo
je pola četiri ili nešto više kad se vrata otvoriše — otvorio ih je jedan tehnički asistent koji je
ovde dole radio — i unutra pustiše samo onog švedskog gorostasa i batliju: njegov
prethodnik je svakako izišao na neka druga vrata. Sad se posao odvijao brže. Već posle
desetak minuta čulo se kako potpuno ozdraveli Šveđanin, ta živa reklama za mesto i
sanatorijum, odlazi hodnikom snažna koraka, i onda uvedoše rusku majku sa njenim Sašom.
Kao što je bilo i kad je ušao Šveđanin, Hans Kastorp opet primeti da je u rendgenskom
kabinetu polumrak, to jest da vlada veštačka polusvetlost, baš kao u analitičkom kabinetu
doktora Krokovskog. Prozori su bili zastrti, dnevna svetlost nije prodirala, a gorelo je
nekoliko električnih lampi. Međutim, dok su Saša i njegova majka ulazili u kabinet a Hans
Kastorp gledao za njima, dakle baš u tom trenutku, vrata od hodnika se otvoriše i u