Page 125 - Thomas Mann - Čarobni breg

Davos-mesto. Joahim je uz put bio zamišljen, a Hans Kastorp se gušio u kijavici i kašljucao
neprestano iz škripavih grudi. Na povratku Joahim reče:
»Da ti predložim nešto. Danas je petak. Sutra posle ručka ja idem na redovan mesečni
pregled. To nije opšti pregled, ali Berens me okuca malo i izdiktira Krokovskom neke
podatke koje ovaj zabeleži. Ti bi mogao da pođeš sa mnom i da zamoliš da tom prilikom i
tebe malo oslušne. Smešno je — ali da si kod kuće, pozvao bi Hajdekinda. A ovde, gde imaš
dvojicu specijalista u kući, šetaš i ne znaš na čemu si i koliko je to ozbiljno kod tebe i da li ne
bi možda bilo bolje da legneš.«
»Lepo«, reče Hans Kastorp. »Kako hoćeš. Naravno, to mogu da uradim. I čak će biti
interesantno za mene da prisustvujem i jednom pregledu.«
Tako se složiše; a kad su stigli gore pred sanatorijum, slučaj je hteo da sretnu lično
savetnika Berensa i tako im se pružila prilika da smesta iznesu svoju molbu.
Berens je baš izlazio iz vestibila, visok i pognuta vrata, s krutim šeširom na zatiljku i
cigarom u zubima, modrih obraza i suznih očiju, sasvim zahuktan od posla, baš na putu da
pođe u privatnu praksu, da poseti svoje pacijente u mestu, pošto je upravo svršio posao u
operacionoj sali, kako objasni.
»Prijatno, gospodo, prijatno!« reče. »Stalno vandrokujete, a? Je li bilo fino u velikom
svetu? Baš dolazim sa jednog neravnog dvoboja nožem i testerom, — velika stvar, znate,
resekcija rebara. Ranije je pedeset odsto ostajalo na stolu. Ali sad stvar znamo bolje, mada
ipak često moramo pre vremena da spakujemo prnje, mortis causa. Ovaj današnji razumeo je
šalu, trenutak-dva odlično se držao... Luda stvar, tako jedan ljudski toraks koji to više nije.

Mekan deo, znate, neprikladan, kao neko brkanje ideja, tako reći... Dobro, a vi? Kako
nalazitet cenjenog zdravlja? Veselije se životari udvoje, a, Cimsenu, stari šeretu? A zašto vi
plačete, vi, turisto?« obrati se on najednom Hansu Kastorpu. »Ovde je zabranjeno javno
plakati. Kućni red to zabranjuje. Kad bi tako svaki počeo...«
»To je od kijavice, gospodine savetniče«, odgovori Hans Kastorp. »Ne znam kako je to
bilo moguće, ali navukao sam strašan katar. I kašljem, sem toga, a i grudi su mi sasvim
pune.«
»Tako dakle?« reče Berens. »Pa onda bi trebalo da pitate za savet kakvog pouzdanog
lekara.«
Rođaci se nasmejaše, a Joahim odgovori sastavivši pete:
»Baš smo to i hteli, gospodine savetniče. Sutra je inače moj dan pregleda, pa smo hteli da
vas pitamo da li biste bili dobri da uzgred pregledate i moga rođaka. Postavlja se pitanje da li
će u utorak moći da putuje...«
»N. s.«, reče Berens. »N. s. v. r.! Na službi vrlo rado! Trebalo je da to odavno učinimo.
Kad smo već ovde, treba to svakako učiniti. Ali ne želimo, naravno, da se namećemo. Dakle
sutra u dva, odmah posle kazana!«
»Ja imam i malu vatru«, dodade još Hans Kastorp.
»Ama šta mi kažete!« uzviknu Berens. »Mislite da ste mi ispričali novosti? Mislite da ja
nemam oči u glavi?«
I ogromnim kažiprstom pokaza svoja dva zakrvavljena, plava i suzna oka. »A koliko je?«
Hans Kastorp skromno navede cifru.
»Pre podne? Hm, nije loše. Za početnika prilično darovito. Dakle, sutra u dva obojica na
raport! Biće mi čast. Prijatno varenje!« I savijenih kolena i veslajući rukama poče da se
spušta niz strmu stazu, dok se za njim vila čitava zastava dima od cigare.
»Eto, ugovorili smo baš kako si želeo. Srećnije se zbilja nije moglo steći, i sad sam
prijavljen. Teško da će i on moći da učini nešto više u ovom slučaju nego da mi prepiše