Page 120 - Thomas Mann - Čarobni breg

pacijent čovek bi se kod Berensa zlo proveo kad bi rekao da je nazebao. Ali s tobom je nešto
drugo, ti najzad imaš pravo na to. Bilo bi dobro ako bismo još mogli da presečemo katar; u
ravnici, zna se kakva je praksa, ali ovde — sumnjam da bi se ovde za to dovoljno
interesovali. Bolje da se čovek ovde ne razboli, niko o tome ne vodi računa. To je stara
istina, i ti ćeš je, eto, najzad iskusiti. Kad sam ja došao, bila je ovde jedna gospođa koja se
cele nedelje držala za uvo i žalila na bolove, i najzad ga je Berens pogledao. »Možete biti
potpuno spokojni«, reče, »tuberkulozno nije.« Nego, moramo da vidimo šta se može učiniti.
Reći ću to sutra izjutra maseru, kad dođe kod mene: to je zvaničan put. A on će sprovesti
dalje, pa će se valjda ipak nešto učiniti za tebe.«
Tako reče Joahim; i zvaničan put pokaza se kao dobar. Već u petak, kad se Hans Kastorp
vratio sa jutarnje šetnje, neko zakuca na vrata njegove sobe, i tako je došlo do ličnog
poznanstva sa gospođicom fon Milendonk ili »gospođom nastojnicom«, kako su je zvali.
Dotle je samo izdaleka viđao ovu očigledno vrlo zaposlenu ženu, kad prelazi hodnik, izlazeći
iz jedne bolesničke sobe da bi ušla u drugu, prekoputa, ili bi je ugledao kad se za trenutak
pojavi u trpezariji i čuo tada njen kreštavi glas. Sad ga je, eto, lično udostojila posete;
privučena njegovim katarom, zakucala je koščatom rukom, odsečno i kratko, na vrata
njegove sobe i ušla gotovo pre nego što je i rekao »slobodno«, nagnuvši se na pragu još
jednom unazad da bi se uverila da nije pogrešila broj sobe.
»Trideset i četiri«, zakreštaa ne spuštajući glas. »Tako je. Čoveče, on me dit que vous pris
froid, I hear you have caught a cold, ich höre, Sie sind erkältet, čujem da ste nazebli? Kojim
jezikom da govorim sa vama? Nemački. vidim već. Ah, gost mladoga Cimsena, vidim već.

Moram u operacionu salu. Tamo je jedan što treba da dobije narkozu, a jeo je salatu od
boranije. Ako čovek ne otvara oči na sve strane ... A vi, čoveče, kažete da ste ovde nazebli?«
Hans Kastorp je bio zapanjen načinom govora ove stare dame i plemićke. Dok je govorila
prelazila je preko sonstvenih reči, nemirno uvijala vratom, krećući neprestano glavom i
njuškajući uzdignuta, nosa, kao što čine životinje u kavezu, a pred sobom je držala svoju
pegavu desnu ruku, malo stegnutu, s palcem uzdignutim, klateći je u zglavku, kao da hoće da
kaže: »Brzo, požurite! Ne slušajte šta ja govorim, već govorite sami, pa da idem!« Imala je
četrdesetak godina, bila je sićušna rasta, bez oblika, na sebi je imala beli bolnički mantil,
stegnut pojasom, na čijim je grudima visio krst od granata. Ispod bolničke kape virila joj je
retka, riđa kosa, njene vodnjikavo plave oči, zapaljenih kapaka, povrh toga sa već prilično
razvijenim čmičkom na jednom od njih, imale su nestalan. pogled, nos joj je bio prćav, usta
šorava, a sem toga je donju usnu, krivu i isturenu, u govoru pokretala kao lopatu. Hans
Kastorp ju je posmatrao sa svom skromnom i trpeljivom ljubaznošću, punom poverenja, koja
mu je bila urođena.
»Kakav je to nazeb, a?« upita glavna sestra opet, pokušavajući da očima da prodiran
pogled, ali joj to ne pođe za rukom, jer one skliznuše u stranu. »Mi ne volimo takve nazebe.
Da li vi često nazebete? Nije li i vaš rođak imao često nazeb? A koliko vam je godina?
Dvadeset i četiri? U tim godinama hoće. I sad ste došli ovamo gore i nazebli? Ovde ne bi
trebalo da govorimo o »nazebu«, poštovani čoveče, to su vam samo blebetanja od dole.« (U
njenim ustima je reč »blebetanje« imala nečeg sasvim odvratnog i pustolovnog, onako kako
ju je ona izgovarala, pokrećući donjom usnom kao lopatom.) »Vi imate najlepši katar
bronhija, to priznajem, to vam se vidi već po očima.« (I ona opet pokuša da ga pogleda u oči
prodirnim pogledom, opet bez stvarnog uspeha.) »Ali katar ne dolazi od nazeba, već od neke
infekcije za koju smo bili prijemčivi, i pitanje je samo da li je to neka naivna infekcija ili pak
neka manje naivna, sve drugo je blebetanje.« (Opet to grozno »blebetanje«!) »Moguće je da
ste vi pre skloni kakvoj naivnoj formi nazeba«, reče i pogleda ga svojim već prilično