Page 124 - Thomas Mann - Čarobni breg

»Ne«, reče, »ja ne kažem da je isto, ti praviš zbrku. Hoću samo da kažem da si svojski
nazebao, uostalom i po glasu ti se poznaje, i da treba da legneš da bi prekratio proces, pošto
iduće nedelje želiš da se vratiš kući, Ali ako nećeš — mislim: ako nećeš da legneš — onda
ne moraš. Ja ti ne izdajem nikakve naredbe. U svakom slučaju sad moramo na doručak.
Požuri, vreme je već prošlo.«
»Tačno. Hajdemo!« reče Hans Kastorp i zbaci ćebad sa sebe. On uđe u sobu da četkom
malo dotera kosu, i dok je to radio, Joahim još jednom pogleda termometar na umivaoniku,
što je Hans Kastorp posmatrao izdaleka. Zatim se spustiše, ćuteći, i još jednom sedoše na
svoja mesta u trpezariji gde je, kao uvek u ovo vreme, sve bleštalo od silnog mleka.
Kad je devojka patuljak donela Hansu Kastorpu kulmbaško pivo, on ga vrati ozbiljna
izraza. Reče da danas radije neće da pije pivo, neće da pije ništa, samo gutljaj vode. To
izazva senzaciju. Kako to? Otkud ta promena? Zašto neće pivo? — Ima malu vatru, reče
Hans Kastorp nemarno. Minimalno. 37,6.
Na to počeše da mu prete kažiprstom — bilo je vrlo čudno videti ih. Uzeše vragolast izraz
lica, stadoše da vrte glavom, da žmirkaju jednim okom i da mu prete prstom, kao da su čuli
nešto nepristojno i pikantno o nekom ko se izdavao za čednog. »Nije valjda, zar vi?« reče
nastavnica, a maljavi obrazi joj pocrveneše dok mu je, smešeći se, pretila prstom. »Lepe
stvari čujemo, vi, obešenjače jedan. Pazi ti njega!« — »Gle ti samo!« reče i gospođa Šter i
popreti mu svojim kratkim i crvenim patrljkom, podigavši ga čak do nosa. »Temperaturu
dakle ima gospodin gost! Lepo bogami, dobar ste mi vi, pravi veseljak!« — Čak i ruska
starica za gornjim delom stola, kad je vest doprla do nje, pripreti mu šaljivo i prepredeno;

lepa Marusja, koja ga je dotle jedva primećivala, naže se i pogleda ga, pritiskujući
namirisanu maramicu na usta, pogleda ga svojim okruglim, tamnosmeđim očima, i ona
preteći mu; pa i doktor Blumenkol, kome je gospođa Šter ispričala novost, nije mogao a da
se ne pridruži ostalima u toj pretnji, mada naravno ne gledajući Hansa Kastorpa; samo je mis
Robinson ostala ravnodušna i uzdržljiva kao uvek. Joahim, ozbiljna izraza, beše oborio oči.
Hans Kastorp, polaskan tolikim zadirkivanjem, mislio je, u skromnosti, da treba da se
brani. »Ama ne«, reče on, »vi se varate, moj slučaj je tako naivan da se naivniji ne može
zamisliti, imam samo kijavicu, vidite: oči mi suze, grudi su mi pune šlajma, kašljem skoro
celu noć, to je dosta neprijatno...«
Ali oni ne htedoše da prime njegova izvinjenja, smejali su se i odmahivali rukama
uzvikujući: »Da, da, znamo mi to, samo izgovor, vatra od nazeba, znamo već, znamo!« I
najednom su svi zahtevali da Hans Kastorp smesta ode da se pregleda. Ova novost ih je
uzbudila; od svih sedam stolova, za ovim je, dok se doručkovalo, bilo najživlje. Naročito je
gospođa Šter, zajapurena, jogunasta lica nad nabranom jakom, sa malo ispucalom kožom na
obrazima, ispoljavala skoro divljačku govorljivost i nadugačko i naširoko pričala o
zadovoljstvima kašljanja. Da, to je neosporno vrlo zabavno uživanje, kad duboko u grudima
osetite golicanje, sve jače i jače, i kad se u grču i naprezanju spustite sasvim duboko da biste
zadovoljili taj nadražaj; to vam je zadovoljstvo slično onom kad nastupi silna i neodoljiva
želja za kijanjem i kad sa izrazom opijenosti nekoliko puta žestoko udahnete i izdahnete
vazduh, pa se onda sa slašću opustite i zaboravljajući ceo svet predate blaženstvu eksplozije.
A to se ponavlja dva i tri puta. To su vam besplatna uživanja u životu, isto kao, na primer,
kad u proleće češemo promrzline što tako slatko svrbe, češemo svojski i svirepo, do krvi i
besa i slasti, i ako se tada slučajno pogledamo u ogledalo, ugledamo u njemu satanski
iskrivljeno lice.
Sa tako groznim pojedinostima govorila je neobrazovana gospođa Šter sve dok se ovaj
kratak ali obilan obed nije završio i rođaci pošli na svoju drugu prepodnevnu šetnju, dole u