Page 122 - Thomas Mann - Čarobni breg

On izvadi iz futrole tanani instrument, osmotri, ga, a zatim poče nemirno da hoda po sobi
držeći ga u ruci. Srce mu je lupalo brzo i snažno. Pogleda otvorena balkonska vrata, a zatim
pođe ka sobnim vratima, gonjen nekom željom da potraži Joahima, ali se predomisli i opet
stade kraj stola, nakašljavši se da bi proverio da li mu je glas promukao. Zatim poče jako da
kašlje. »Da, treba da vidim da li imam vatru usled kijavice«, reče i brzo otavi termometar u
usta, metnuvši kraj sa živom pod jezik, tako da mu je instrument strčao ukoso nagore između
usana, kojima ga je čvrsto stegao da ne bi ulazio vazduh spolja. Potom pogleda na ručni sat:
bilo je pola deset prošlo šest minuta. I on poče da čeka da prođe sedam minuta.
»Ni sekund više«, pomisli, »ali ni sekund manje Na mene se mogu osloniti, u oba slučaja.
Nemaju potrebe da mi ga zamene »nemom sestrom« kao kod one devojke o kojoj je pričao
Setembrini — Otilije Knajfer.« I on poče da hoda po sobi, pritiskujući jezikom instrument.
Vreme je milelo, činilo mu se da je određeni rok beskrajan. Kad je pogledao kazaljku na
satu, tek je bilo prošlo dva i po minuta, a on se bio uplašio da ne propusti trenutak. Uradio je
bezbroj stvari: uzeo je neke predmete i opet ih vratio na mesto izišao na balkon, pazeći da ga
rođak ne primeti, prešao pogledom predeo, tu visoravan čiji su mu svi oblici bili već tako
prisno poznati, sa svim svojim čukama, grebenima i liticama, sa isturenom kulisom Brembila
s leve strane, čija se grbina spuštala koso ka naselju a bokove joj pokrivalo kržljavo šipražje,
sa nizom brda s desne strane, čija je imena isto tako dobro znao, i sa Altajnvandom koji,
posmatran odavde, kao da je zatvarao dolinu s juga. Gledao je na staze i leje baštenske
zaravni, na veštačku pećinu, srebrnu jelu, slušao neko šaputanje koje je dolazilo sa terase za
ležanje, i vratio se opet u sobu, trudeći se da popravi položaj instrumenta u ustima, a zatim

pokretom ruke zadiže rukav sa zglavka i prinese levicu licu, i nađe da je najzad, s mukom i
nevoljom, prošlo šest minuta, kao da ih čovek gura, muva i rita. A kako se, stojeći nasred
sobe, bio sasvim zaneo i svojim mislima pustio na volju, poslednji još preostali minut
neprimetno umače, kao da je dobio krila, još jedan pokret rukom pokaza mu da je sedmi
minut neprimetno promakao, i da je već bio malo zakasnio: trećina osmog minuta već je
pripadala prošlosti. Pomislivši u sebi da to ne mari ništa, da za ishod ne čini i ne znači ništa,
istrže termometar iz usta i zbunjenim očima zagleda se u njega.
Nije mogao odmah da razazna podatak: sjaj žive poklapao se sa refleksom pljosnatog
staklenog omota, čas je izgledalo da je stub sasvim gore, čas da ga uopšte nema; on prinese
instrument očima, okretaše ga na jednu pa na drugu stranu, ali ništa nije razaznao. Najzad,
posle jednog srećnog pokreta, slika postade jasna, on zadrža čvrsto ruku i brzo stavi u pokret
svoj mozak. Zaista, živa je bila skočila, dobro skočila, stub se bio popeo prilično visoko,
stajao je nekoliko crtica iznad granice normalne toplote: Hans Kastorp je imao 37,6.
Usred bela dana, između deset i pola jedanaest, 37,6 — to je suviše! To je bila zbilja
»temperatura«, vatra kao posledica infekcije kojoj je bio podložan, i sad je samo pitanje
kakva je to bila infekcija. 37,6 — pa više nije imao ni Joahim, više ovde nije imao niko, sem
ako nije bio teško bolestan i moribund i ležao u postelji, ni Klefeldova sa pneumotoraksom,
ni... pa ni madam Šoša. Naravno da u njegovom slučaju to nije bilo baš isto, — kod njega je
prosto vatra od nazeba, kako se to dole nazivalo. Ali to se. ipak nije moglo potpuno
razlikovati i tačno izdvojiti; Hans Kastorp nije verovao da je temperaturu dobio tek otkako je
nazebao i morao je zažaliti što još ranije nije konsultovao živu, odmah u početku, kako mu je
savetnik Berens to bio preporučio. Taj savet bio je sasvim pametan, sad se to videlo, i
Setembrini nije apsolutno imao pravo što se tome onako podrugljivo smejao — Setembrini,
sa svojom republikom i lepim stilom. Hans Kastorp je prezirao republiku i lepi stil dok je sve
iznova proveravao podatak na termometru, živu koju je usled odbleska gubio iz vida više