Page 119 - Thomas Mann - Čarobni breg

Moglo je da lije kao iz kabla, ipak se nije smatralo da je zbog toga vazduh manje suv. On to
zaista i nije bio, jer je čoveku i dalje lice gorelo kao da je u pregrejanoj sobi ili kao da je
popio mnogo vina. A što se tiče hladnoće, koja je bila osetna, ne bi bilo mnogo pametno
bežati od nje u sobu, jer pošto nije padao sneg, nije se grejalo, a sedeti u sobi nije bilo
niukoliko ugodnije nego ležati na balkonu, u zimskom kaputu i zamotan, prema svim
pravilima veštine, u dva dobra ćebeta od kamilje dlake. Naprotiv i obrnuto: ovaj poslednji
položaj bio je nesravnjeno ugodniji, bio je to naprosto najprijatniji položaj u kome se Hans
Kastorp, koliko se sećao, ikad nalazio, — i u ovom svom rasuđivanju nije se dao zavesti time
što je nekakav književnik i karbonar taj položaj nazvao »horizontalnim«, dajući ovoj reči
pakostan i zlonameran smisao. Nalazio je da je u tom položaju prijatno, naročito uveče, kad
bi pored njega na stočiću gorela lampa a on, utopljen u ćebad, sa opet ukusnom Marijom
Mančini u zubima, uživao u svim tim teško objašnjivim preimućstvima ovog tipa stolice za
ležanje; vrh nosa mu je istina bio smrznut, a knjigu — bila je to još ona ista, Ocean
steamships — držao je rukama dakako crvenim i ukočenim od hladnoće, i kroz balkonski
svod gledao sve tamniju dolinu, ukrašenu svetiljkama mestimice rasutim, mestimice gusto
zbijenim, odakle je gotovo svake večeri, i to najmanje jedan čas, dopirala muzika — prijatno
prigušeni zvuci dobro poznatih melodija: bili su to odlomci iz opera, partije iz Karmena,
Trubadura ili Čarobnog strelca, pa skladni, poletni valceri, marševi, kod kojih je, oduševljen,
klimao glavom uz takt, i po koja vesela mazurka. Ne, ona se u stvari zvala Marusja, ta
devojka s malim rubinom, a u susednoj lođi, iza zida od debelog mlečnog stakla, ležao je
Joahim, s kojim bi Hans Kastorp s vremena na vreme izmenjao poneku reč, s pažnjom,

vodeći uvek računa o drugim »horizontalcima«. Joahimu je u njegovoj lođi bilo isto tako
dobro kao i Hansu Kastorpu, iako nije bio muzikalan i nije umeo tako da uživa u večernjim
koncertima. Šteta za njega! Umesto toga, on je svakako čitao rusku gramatiku. A Hans
Kastorp je ostavio Ocean steamships na ćebe i od srca uživajući slušao muziku, pronicao sa
zadovoljstvom u prozirnu dubinu njene kompozicije i osećao tako prisno uživanje u ponekoj
karakterističnoj i skladnoj melodijskoj inspiraciji, da se onda samo sa neprijateljstvom sećao
Setembrinijevih reči o muzici, njegovih tako neprijatnih izjava, kao što je, na primer, ona da
je muzika politički sumnjivog karaktera — što zaista nije bilo ništa bolje od primedbe deda-
Đuzepa o julskoj revoluciji i šest dana za koje je stvoren svet.
Joahim, dakle, nije uživao toliko u muzici, a nije znao ni za aromatično zadovoljstvo
od pušenja, ali je inače ležao isto tako udobno u svojoj lođi, zaštićen i zadovoljan. Dan se
završio, za ovaj put sve je svršeno, čovek je bio siguran da se danas ništa više neće dogoditi,
da neće biti nikakvih uzbuđenja, da se od muskulature srca neće više tražiti nikakav napor.
Ali u isto vreme čovek je bio siguran da će se sutra sve opet ponoviti, sa svom verovatnoćom
koja izlazi iz skučenog, povoljnog i u svemu uređenog načina života; i ta dvostruka sigurnost
i zaštićenost, zajedno sa muzikom i ponovnim uživanjem u aromi Marije Mančini, učinila je
da se mladi Hans Kastorp, dok je tako ležao uveče, nalazio u stanju istinske sreće.
Ali sve to nije sprečilo da gost i mekušni novajlija ne nazebe svojski na tom obaveznom
ležanju (ili ma gde drugde). Izgledalo je da će dobiti jaku kijavicu; ona mu je pritiskala
čeonu duplju, resica u grlu bila mu je ranjava i bolela ga je, vazduh mu nije prolazio kao
obično kroz kanal od prirode za to predviđen, već se probijao hladan, sa teškoćom i
neprestano dražeći na kašalj. Glas mu je preko noći dobio boju potmulog basa, kao da je
pregoreo od jakih pića, i, kako reče, te noći nije oka sklopio, pošto ga je suvo grlo gušilo i
teralo da se neprestano prevrće po jastuku.
»To je do krajnosti neprijatno«, reče Joahim, »i skoro nezgodno. Nazeb, treba da znaš,
ovde nije reçu, tvrde da ne postoji. Zvanično mišljenje je da ga suv vazduh sprečava, i kao