Page 116 - Thomas Mann - Čarobni breg

što »ovde smeta«. Ali, kao budan, slušao ga je učtivo i pažljivo i trudio se pošteno da izgladi
i suzbije otpor, koji bi se javio u njemu protiv mentorovog shvatanja i izlaganja. Jer da se
nešto u njemu opiralo, ne treba poricati: bio je to onaj raniji stari otpor, koji se u njemu
javljao oduvek, kao i otpor koji je naročito proizlazio iz sadašnje situacije, iz njegovih delom
posrednih delom zatajenih doživljaja koje je imao sa ovim ljudima ovde.
Šta je čovek, kako se lako vara savest njegova! Kako on ume čak i u glasu dužnosti da
načuje dopuštenje za strast! Iz osećanja dužnosti, pravednosti i ravnoteže radi, slušao je Hans
Kastorp Setembrinija i dobronamerno je ispitivao njegove poglede na razum, republiku, lepi
stil — gotov da se podvrgne uticaju. Ali kasnije je nalazio da pokazuje utoliko više čvrstine
ako svojim mislima opet pusti na volju u drugom, u suprotpom pravcu, štaviše — da odmah
izrazimo svu našu sumnju ili celo naše mišljenje — on je gospodina Setembrinija slušao
samo u tu svrhu da bi od svoje savesti dobio ovlašćenje za slobodno delanje koje mu savest
inače ne bi dala. A šta je bilo ili ko se nalazio na toj drugoj strani, suprotnoj patriotizmu,
ljudskom dostojanstvu i lepoj književnosti, na strani ka kojoj je Hans Kastorp mislio da opet
sme da upravi svoje misli i svoje delanje? Tamo se nalazila... Klavdija Šoša, — troma,
crvotočna, sa mongolskim očima; i sećajući se nje (ustalom »sećati se« suviše je uzdržljiv
izraz za način na koji se on njoj u duši obraćao), Hansu Kastorpu se opet činilo kao da sedi u
čamcu na onom holštajnskom jezeru i okreće zasenjene i opsenute oči sa staklaste svetlosti
dana na zapadnoj obali prema noći punoj mesečine kroz koju lutaju magle, na istočnoj strani
neba.