Page 115 - Thomas Mann - Čarobni breg

mesečine, tog romantizma koji je poredio sa »bledom kaluđericom Lunom«! Per Baccho, to
je bilo uživanje! I trebalo je samo da čuju kako je Karduči tumačio Dantea — veličao ga je
kao žitelja velikoga grada koji je branio delotvornu snagu što preobražava svet i čini ga
boljim, a borio se protiv askeze i odricanja od života. Jer imenom »Donna gentile e pietosa«
pesnik nije odavao poštu bolešljivoj i mističnoj seni Beatriče: tako se naprotiv zvala njegova
žena, koja u spevu personifikuje načelo ovozemaljskog saznanja, praktične životne
delatnosti...
Tada je Hans Kastorc čuo i mnogo štošta o Danteu, i to iz najboljeg izvora. Ipak se nije
sasvim oslanjao na te podatke, s obzirom na lakomislenost svoga tumača; ali je vredelo
svakako čuti da je Dante bio živahan velikovarošanin. A zatim je slušao kako Setembrini
govori o sebi i kaže da su se u njegovoj ličnosti, u njemu, unuku Lodoviku, sjedinile težnje
njegovih neposrednih predaka, sklonost ka politici njegovog dede i ka humanizmu njegovog
oca, jer je on postao književnik, slobodan pisac. Jer književnost nije ništa drugo do ovo: ona
je jedinjenje humanizma i politike, jedinjenje koje nastaje utoliko lakše što je sam
humanizam već politika, a politika humanizam... Ovde Hans Kastorp naćuli uši i pokuša da
razume što je bolje umeo: jer se sad mogao nadati da uvidi koliko je neznanje pivara
Magnusa i da shvati zašto je literatura ipak nepšto drugo a ne samo »lepi karakteri«. Da li su,
upita Setembrini, njegovi slušaoci ikad čuli štogod o gospodinu Brunetu, Brunetu Latini,
pisaru grada Firence oko 1250, koji je napisao knjigu o vrlinama i porocima? Taj pisac je bio
prvi koji je Firentincima dao uglađenost i učio ih da govore, i da upravljaju svojom
republikom prema pravilima politike. »Eto vam, gospodo!« uzviknu Setembrini. »Eto vam!«

I on poče da govori o »reči«, o kultu reči, o elokvenciji, koju nazva trijumfom čovečanstva.
Jer reč je čast ljudska, i samo ona čini život dostojnim čoveka. Ne samo humanizam, —
humanost uopšte, svako ljudsko dostojanstvo, svako poštovanje čoveka i ljudsko
samopoštovanje nerazdvojno je povezano sa rečju, sa književnošću — (»Eto vidiš«, reče
Hans Kastorp kasnije svome rođaku, » eto vidiš da je u literaturi glavno lepa reč. Ja sam to
odmah zapazio.«) — i tako je i politika povezana s njom, ili tačnije: ona proizlazi iz spajanja,
iz jedinstva humanizma i književnosti, jer lepa reč stvara lepo delo. »Vi ste imali u svojoj
zemlji«, reče Setembrini, »pre dve stotine godina jednog pesnika, jednog divnog starog
kozera, koji je vrlo mnogo polagao na lep rukopis, jer je smatrao da lep rukopis vodi lepom
stilu. Trebalo je da ode korak dalje i da kaže da lep stil vodi lepom delanju. Lepo pisati, to
bezmalo znači i lepo misliti, a odatle nije daleko do lepog dela. Sva kultura i svako moralno
usavršavanje potiču iz duha književnosti, iz toga duha ljudske časti koji je istovremeno i duh
humanosti i politike. Da, to je sve jedno te isto, to je jedna te ista sila i ideja, i može se
obuhvatiti jedim imenom. A kako glasi to ime? E pa, to ime je sastavljeno iz dobro poznatih
slogova, ali čiji smisao i veličanstvo rođaci svakako još nikad nisu sasvim shvatili, — to ime
glasi: civilizacija! I kad njegove usne izgovoriše tu reč, Setembrini podiže svoju malu, žutu
desnicu, kao da nekom nazdravlja.
Mladi Hans Kastorp je smatrao da sve to vredi čuti, naravno bez ikakvih obaveza i više
kao eksperiment, ali je ipak smatrao da je u svakom slučaju vredno čuti, i u tome smislu
izrazio se i pred Joahimom Cimsenom o tome, ali je on baš imao termometar u ustima i
mogao je da odgovori samo nejasno, a posle je bio suviše zauzet čitanjem cifara i
zavođenjem u temperaturni list, da bi mogao da kaže štogod više o Setembrinijevim
gledištima. Hans Kastorp je, kao što rekosmo, sve ovo primao u najboljoj nameri i otvarao
tome svoju dušu, da bi došao do saznanja: iz čega se pre svega jasno vidi koliko se budan
čovek razlikuje od onog što glupo sanja, kakav je bio Hans Kastorp kad je već više puta
nazvao gospodina Setembrinija u lice verglašem i iz sve snage pokušavao da ga odgurne zato