Page 112 - Thomas Mann - Čarobni breg

prozi, poziva narod na slobodu i uspostavljanje jedinstvene republike, da sa strasnim,
diktatorskim zanosom sastavlja revolucionarne programe i da jasnim stilom objavljuje
ujedinjenje oslobođenih naroda radi stvaranja opšte sreće. Jedan detalj, koji je pomenuo
Setembrini unuk, napravio je naročiti utisak na mladoga Hansa Kastorpa: da se deda Đuzepe
celoga svoga života pojavljivao među svojim sugrađanima u crnom odelu, jer on, govorio je,
nosi crninu za Italijom, svojom domovinom," koja propada u bedi i ropstvu. Kad je to čuo
Hans Kastorp — koji je uostalom već i ranije nekoliko puta u mislima pravio poređenja —
morao se setiti svoga rođenog dede koji je takođe, dok god ga je unuk poznavao, nosio uvek
crno odelo, ali iz sasvim drugih pobuda nego ovaj deda ovde: sećao se staromodnog odela
kojim se pravi Hans Lorenc Kastorp, koji je pripadao proteklom vremenu, privremeno bio
prilagodio sadašnjici, ali nagoveštavajući da joj ne pripada, dok se na samrtnom odru to
odelo nije svečano sjedinilo s njegovim pravim i njemu prikladnim likom (sa krutom
španskom kragnom). To su zaista bila dva sasvim različita starca! Hans Kastorp je razmišljao
o tome ukočeno gledajući preda se i oprezno vrteći glavom, tako da se to moglo protumačiti i
kao znak divljenja za Đuzepa Setembrinija i kao znak iščuđavanja i neodobravanja. Sem
toga, dobro se čuvao da osuđuje ono što mu je bilo strano, već se zadovoljavao poređenjem i
konstatovanjem. Video kako se u salonu uzana glava staroga Hansa Lorenca naginje
zamišljeno nad slabo pozlaćenim dnom krstionice — tim nasleđem što je nepromenjeno
prelazilo s oca na sina — usta zaokrugljenih, jer su mu usne stvarale nemački predmetak
»ur« (što znači »pra«), taj potmuli i pobožni zvuk koji vas podseća na ona mesta na kojima i
nehotice počnete da koračate snishodljivo i nagnuti napred. I video je Đuzepa Setembrinija

kako ispred čete boraca za slobodu juriša na falangu despotizma, sa trobojnom zastavom u
ruci, sa isukanom sabljom i crnim očima svečano upravljenim k nebu. I u jednom i u drugom
stavu bilo je svakako lepote i časti, mišljaše on, trudeći se utoliko više da bude pravičan što
se lično ili jednim delom svoje ličnosti osećao pristrasnim. Jer deda Setembrini se borio za
politička prava, dok su njegovom dedi ili bar njegovim precima prvobitno pripadala sva
prava, a ološ im ih je oteo u toku četiri veka silom ili lepim rečima... I obojica su, eto, uvek
išli odeveni u crno, i deda na Severu i deda na Jugu, i obojica u svrhu da sebe strogo izdvoje
od loše današnjice. Ali jedan je to činio iz pobožnosti, u slavu prošlosti i smrti, kojima je po
svojoj prirodi pripadao; drugi pak iz pobune i u slavu napretka neprijateljski nastrojenog
prema svakoj pobožnosti. Da, to su bila dva različita sveta ili dve suprotne strane sveta,
mislio je Hans Kastorp, i kako je, dok je gospodin Setembrini pričao, tako reći stajao između
njih i kritički posmatrao čas jedan čas drugi, učinilo mu se da je već jednom iskusio nešto
slično. Sećao se kako se jednom sam vozio čamcem u večernjem sumraku po jednom jezeru
u Holštajnu, pred kraj leta, ima tome već nekoliko godina. Bilo je oko sedam časova, sunce
već beše zašlo, skoro pun mesec već se pojavio na istoku, nad žbunastom obalom. Nekih
desetak minuta, dok je Hans Kastorp veslao po tihoj vodi, vladala je neka zbunjujuća i
sanjalačka konstelacija. Na zapadu je bio svetao dan, pun staklasto prozirne, nesumnjivo
dnevne svetlosti; ali kad bi okrenuo glavu, ugledao bi isto tako savršenu noć sa mesečinom,
sasvim čarobnu, kroz koju lutaju vlažne magle. Ta čudna suprotnost trajala je jedva četvrt
časa, dok nisu preovladali noć i mesečina, i s radosnim divljenjem prelazile su zasenjene i
opsenute oči Hansa Kastorpa sa jedne svetlosti i prizora na drugi, sa dana na noć i sa noći
opet na dan. Toga se eto sećao.
Naravno, razmišljao je dalje, da advokat Setembrini, vodeći takav život i pored tako
obimne delatnosti, nije mogao postati veliki pravnik. Ali opštim načelom prava nadahnjivao
se, kako je uveravao njegov unuk, od detinjstva do kraja života; i mada mu je glava bila
trenutno malo mutna a organizam jako zauzet sanatorijumskim obedom od šest jela, Hans