Page 50 - Ray Bradbury - Fahrenheit 451

koje li zabave!"
Starac je kimnuo. - Oni koji ne grade moraju paliti. To je mudrost stara kao povijest i
maloljetniþka delinkvencija.
- Eto, takav sam bio.
- Ponešto od toga leži u svima nama.
Montag je pošao prema vratima stana. - Možete li mi ikako pomoüi još veþeras kod
vatrogasnog kapetana? Trebam kišobran da se zaštitim od kiše. Toliko se vraški plašim da üu se
utopiti ako me ponovno dohvati.
Starac nije rekao ništa, ali je još jednom, nervoznije, pogledao prema spavaüoj sobi.
Montag je uhvatio taj pogled. - Dakle?
Stari je duboko udahnuo, zadržao dah, pa ga ispustio. Opet je udahnuo, sklopljenih oþiju,
usta þvrsto stisnutih, pa napokon izdahnuo.
- Montag...
Starac se napokon okrenuo i rekao: - Doÿite. Trebao bih vas zapravo pustiti da odete iz
moga doma. Ja sam zaista stara blesava budala.
Otvorio je vrata spavaüe sobe i uveo Montaga u komoricu u kojoj se na stolu nalazila sva
sila metalnog alata usred zbrke mikroskopski tankih žiþica, siüušnih uzvojnica, špula i kristala.
- Što je ovo? - upitao je Montag.
- Dokaz moga užasnoga kukaviþluka. Godinama sam živio kao samotnjak, slikajuüi
maštom likove po zidu. Igruckao sam se s elektronikom, radioodašiljanjem. To mi je bio hobi.
Moj je kukaviþluk tolika strast da sam, uz revolucionarni duh što živi u njegovoj sjeni, morao
kreirati ovo.
Podigao je mali predmet od zelena metala, ne veüi od kugle kalibra 22.
- Platio sam sve ovo. Kako? Igrajuüi na burzi, naravno, posljednjem utoþištu preostalom
intelektualcima koji su ostali bez posla. Dakle, igrao sam na burzi, izradio sve ovo i þekao. Pola
sam života išþekivao nekoga tko üe mi se obratiti. Sam se ni s kim nisam usudio govoriti. Onoga
dana kad smo sjedili u onom perivoju znao sam da biste jednoga dana mogli navratiti, s ognjem
ili s prijateljstvom, teško je bilo nazreti. Ovaj mali predmet pripremio sam, ima tome više
mjeseci. No gotovo sam vas pustio da odete, toliko se bojim!
- Izgleda kao radioškoljka.
-I više! Ovaj predmet sluša! Stavite li ga u uho, Montag, mogu udobno sjediti kod kuüe,
grijuüi svoje uplašene kosti, te istodobno slušati i analizirati svijet vatrogasaca, pronalaziti mu
slabosti, i sve to bez ikakve opasnosti. Ja sam matica u sigurnosti košnice. Vi üete biti pþela,
putujuüe uho. Na kraju bih mogao pometati uši u sve dijelove grada, kod drugih ljudi, pa slušati i
procjenjivati. Pomru li pþele, bit üu i dalje na sigurnom kod kuüe, noseüi se sa svojim strahom s
maksimalnom udobnošüu i minimalnim izlaganjem. Vidite li koliko sam oprezan, koliko sam
vrijedan prijezira!
Montag je u uho stavio zeleno tane. I starac je isti takav predmet stavio u svoje uho te
pomaknuo usnice.
- Montag!
Glas je bio u Montagovoj glavi.
- ýujem vas!
Starac se nasmijao. -I ja vas dobro þujem! - Faber je šaptao, ali glas u Montagovoj glavi
bio je jasan. - Otiÿite u vatrogasni dom kad bude vrijeme. Bit üu s vama. Poslušajmo obojica tog
kapetana Beattyja. Mogao bi nam se pridružiti. Bog üe ga znati. Ja üu vam reüi što üete kazati.
Priredit üemo mu lijepu predstavu. Mrzite li me zbog ovog mog elektroniþkog kukaviþluka? Ja
vas, evo, šaljem u noü, dok sam ostajem u pozadini sa svojim prokletim ušima kojima za vas