Page 16 - Ray Bradbury - Fahrenheit 451
P. 16
elektroniþkim pþelama koje su joj zujem kratile vrijeme. Odjednom je podigla pogled, spazila
Montaga i kimnula.
- S tobom je sve u redu? - upitao je.
Nakon desetogodišnje prakse s usnim aparatima postala je struþnjak za þitanje s usana.
Ponovno je kimnula. Namjestila je pržilicu da joj pripremi još jedan komad kruha.
Montag je sjeo.
Žena je rekla: - Ne znam zašto sam toliko gladna.
- Bila si -
- Gladna sam.
- Sinoü - poþeo je.
- Nisam dobro spavala. Osjeüam se grozno - kazala je. -Bože, kako li sam gladna! Ne
znam što mi je.
- Sinoü - ponovio je.
Nehajno je promatrala njegove usnice. - Što je bilo sinoü?
- Ne sjeüaš se?
- ýega? Jesmo li bili na nekom ludom provodu ili nešto sliþno? Osjeüam se mamurno.
Bože, kako li sam gladna! Tko je bio ovdje?
- Nekoliko njih - rekao je.
- To sam si i mislila. - Žvakala je prepeþenac. - Boli me želudac, ali gladna sam kao da su
me ispumpali. Nadam se da na zabavi nisam napravila nikakvu budalaštinu.
- Nisi - rekao je mirno.
Pržilica mu je na svoj pauþji naþin servirala komad kruha s maslacem. S osjeüajem
zahvalnosti, prihvatio ga je rukom.
- Ti sam ne izgledaš baš previše uspaljeno - rekla mu je žena.
Predveþer je kišilo i þitav je svijet bio tamnosiv. Stajao je u predvorju svoga doma i
stavljao znaþku s goruüim daždevnjakom. Stajao je i dugo gledao u rešetku ventilacije u
predvorju. Njegova žena u TV salonu napravila je dovoljno dugu stanku u þitanju teksta svoje
uloge da podigne pogled. - Hej - rekla je. - Pa taj þovjek razmišlja!
- Da - rekao je. - Želio sam s tobom porazgovarati. - Zastao je. - Sinoü si popila sve pilule
iz boþice.
- Oh, neüe biti tako - rekla je iznenadivši se.
- Boþica je bila prazna.
- Ne bih uþinila tako nešto. Zašto bih tako postupila? -upitala je.
- Možda si uzela dvije pilule pa zaboravila, a potom uzela još dvije, ponovno zaboravila,
pa opet uzela dvije te tako ošamuüena nastavila sve dok ih nisi progutala tridesetak, þetrdesetak.
- K vragu - kazala je - zašto bih poželjela i napravila takvu glupost?
- Ne znam.
Posve oþito, þekala je da on ode. - Nisam to uþinila - rekla je. - Nikada to ne bih uþinila.
- U redu je, ako tako veliš - kazao je.
- Tako je rekla dama. - Vratila se svome tekstu.
- Što je veþeras na programu? - upitao je umorno.
Nije ponovno podigla pogled s teksta. - Ovo je komad koji na zidovima poþinje za deset
minuta. Jutros su mi poštom dostavili moju ulogu. Pišu scenarij tako da jedna uloga nedostaje.
Nova zamisao. Domaüica, to sam ja, uloga je koja nedostaje. Kad nastupi trenutak za tekst koji
nedostaje, svi me iz tri zida gledaju, a ja onda izgovorim svoj tekst. Evo, na primjer, muškarac