Page 18 - Ray Bradbury - Fahrenheit 451

a ona se nasmijala. - Budite mirni!
Virnula mu je pod bradu pa se namrštila. -I? - upitao je.
- Sram vas bilo - rekla je. - Ni u koga niste zaljubljeni.
- O, jesam.
- Ne vidi se.
- Jesam, jako sam zaljubljen! - pokušavao je u pamet prizvati neko lice koje bi odgovaralo
ovim rijeþima, no nikakvo mu se lice nije ukazalo. - Jesam!
- O, molim vas, nemojte tako gledati.
- Svemu je kriv taj maslaþak - rekao je. - Potrošili ste ga cijeloga za sebe. Zato i nije
djelovao na mene.
- Naravno, mora da je stvar u tome. Oh, sada sam vas usplahirila, vidim da jesam. Žao mi
je, zaista - dotaknula mu je lakat.
- Ne, ne - hitro je rekao - sa mnom je sve u redu.
- Moram poüi. Molim vas, recite da mi opraštate. Ne želim da se ljutite na mene.
- Nisam ljut. Usplahiren, jesam.
- Sada moram poüi svome psihijatru. Gone me k njemu. Smišljala sam štošta. Ne znam
što misli o meni. Veli da sam zaista šašava. Ima pune ruke posla da s mene oljušti sve slojeve.
- Sklon sam vjerovati da doista trebate psihijatra - rekao je Montag.
- Ne mislite vi to.
Duboko je uzdahnuo, pa izdahnuo, te naposljetku rekao: - Ne, ne mislim.
- Psihijatar želi doznati zašto izlazim i lutam šumama, promatram ptice i skupljam leptire.
Jednog üu vam dana pokazati svoju zbirku.
- Dobro.
- Žele saznati kako provodim vrijeme. Kažem im da katkada samo sjedim i razmišljam.
No neüu im reüi o þemu.
- Dobro sam ih oznojila. A ponekad, velim im, volim ovako zabaciti glavu i pustiti da mi
kiša pada u usta. Ima okus vina. Jeste li je ikad kušali?
- Ne, ja -
- Oprostili ste mi, je li tako?
- Da. - Zamislio se malko. - Da, jesam. Bog üe znati zašto. ýudni ste, teški, a ipak vam je
lako oprostiti. Rekli ste da imate sedamnaest godina?
- Pa - sljedeüeg mjeseca.
- ýudno. Neobiþno. Mojoj je ženi trideset, a ipak katkada vi izgledate mnogo stariji. Ne
mogu to shvatiti.
- Vi ste þ udni, gospodine Montag. Ponekad posve zaboravim da ste vatrogasac. Dakle,
smijem li vas ponovno razljutiti?
- Samo naprijed.
- Kako je to poþelo? Kako ste ušli u to? Kako ste izabrali svoje zanimanje i kako vam je
uopüe palo na pamet da se primite takva posla? Niste poput drugih. Vidjela sam ih nekoliko;
znam ih. Kad govorim, gledate me. Kad sam rekla nešto o mjesecu, pogledali ste u mjesec, sinoü.
Drugi to nikada ne bi napravili. Drugi bi se jednostavno udaljili ostavljajuüi me da priþam. Ili bi
mi priprijetili. Više nitko nema vremena za druge. Vi ste jedan od nekolicine koji me podnio.
Zato i mislim da je jako þudno što ste vatrogasac. Jednostavno, to vam nekako ne dolikuje.
Osjetio je da mu se tijelo razdvaja na toplinu i hladnoüu, na mekoüu i tvrdoüu, na drhtanje
i nedrhtanje, na dvije polovice koje se meÿusobno taru.
- Bit üe bolje da otrþite na svoj sastanak - kazao je.
I tako je otrþala ostavivši ga da stoji na kiši. Pomaknuo se tek nakon nekog vremena.