Page 9 - Platon - Država

Prema dosadašnjem izučavanju Platonovih spisa, obično Međutim, bez ikakve osnove je tvrdnja da je Platon ,,us-
se smatra da su oni napisani u četiri različite faze Platonovog
misaonog razvitka i stvaranja: u prvu grupu idu spisi mladog
Platona, dok je još bio pod uticajem Sokratovog učenja; u dru­
gu grupu — spisi napisani u doba Platonovog osamostaljiva­
nja i veoma žestoke borbe protiv sofista; u treću grupu — oni
koji su nastali u doba Platonove pune zrelosti, u doba njego­
vog najvišeg uspona (Država, Gozba, Fedon i Fedar), kad je on
izgradio svoje učenje ο idejama i u skladu s tim učenjem sve
ostale delove svog filozofskog sistema; u četvrtu grupu —
dela koja je Platon napisao u starosti.
Platon nije bio samo filozof velikog pesničkog nadahnu­
ća, na koga su se uvek ugledali idealistički mislioci, već i ve­
liki istraživački duh ispod čijih idealističkih spekulacija i uto­
pija snažno izbija duboki smisao za konkretna posmatranja i
ispitivanja. Ali upravo ovo Platonovo visoko svojstvo, koje je
važno za objektivno utvrđivanje njegovog stvarnog značaja u
istoriji filozofije i nauka, ostalo je više ili manje u senci nje­ nanja i da se iznad ograničenosti čula uzdigne do nepromen-
gova idealizma, tako da se često i ne primećuje od idealistič­
kih spekulacija. Zbog toga u mišljenjima ο Platonu ima raznih
jednostranosti, proizvoljnosti i predrasuda. Neki savremeni
filozofi i sociolozi misle da uzrok tome treba tražiti pre svega
u predrasudama prema idealizmu. Tako Leon Roben smatra
da je malo izraza koji su opterećeni predrasudama svake vrste
kao što je izraz idealizam i da se u odnosu prema idealizmu
toliko preteruje da se čak smatra da je nemoguće da neka po­
litika sa idealističkom inspiracijom može imati bilo kakvog
naučnog značaja. I, odbacujući takav stav prema idealizmu,
Roben se trudi da upravo na primeru Platona pokaže koliko se
u njegovim delima prepliće „posmatranje stvarnosti sa filo­
zofskim razmatranjem" i koliko je Platon „sociolog koji ni­
9
kada nije prestao biti filozof" . U istom smislu Karl Poper
tvrdi da je Platonova sociologija „genijalna mešavina spekula­
cije i oštroumnog posmatranja činjenica" i da je Platon izlo­
žio veliki deo svoje sociologije u tako tesnoj vezi s etičkim i po­ skim promislom ne počnu baviti filozofijom". Ta misao, koju
litičkim zahtevima da se elementi deskripcije uveliko gube iz
vida. 10
9 Leon Robin, La pensee hellenique des origines ά Epicure, Pariš shvatio da Platonova politika nije plod mašte, već sadržajno
1942, str. 178—179.
10 Karl Popper, The Opeen Society and Its Enemies, Princeton
1950, str. 119.
XVI
pešno primenio svoj idealistički metod u analizi čovekovog
11
društvenog života" . Kritička analiza Platonovih dela, koja
stvarno započinje već sa Aristotelom, pokazuje upravo suprot­
no od ovoga: ili je Platon primenio svoj idealistički metod, pa
nije došao ni do kakvog drugog cilja nego do svog sistema ide­
ja, ili je pokazao urođeni smisao za konkretno istraživanje,
pa je umovanjem na temelju iskustva došao do zaključaka s
kojima stvarno počinje razvitak naučnog saznanja ο društvu
u antičkoj Grčkoj. Upravo Država pokazuje kako se kod Pla­
sa
izrazitim
tona jedno mesa s drugim: maštovita spekulacija to pokazuju
podataka.
A
iskustvenih
uopštavanje
za
smislom
i svi ostali Platonovi spisi. Platon*pada u bezizlazne teškoće
čim hoće da spekulacijom obrazloži i objasni veze između za­
mišljenog sveta ideja, koji je prikazao kao jedinu stvarnost, i
realnog sveta, koji pobuđuje naša čula i ο kome je moguće is­
kustvo, ali koji za Platona nije ništa drugo nego prolazna sen-
ka i varka. Platonu je jedini cilj da savlada relativizam saz­
ljivih ideja. Tako su obogotvoreni opšti pojmovi i pretvoreni
u realna bića. A to je već Aristotel najodlučnije kritikovao,
odajući sva priznanja svom učitelju. Ma koliko bila velika zaslu­
ga Platonova što je našao mogućnosti da unese geometrijsko za­
ključivanje u svoj način filozofiranja, njegovo strasno nasto­
janje da pojam, ideju, uzdigne iznad svega čulnog odvelo ga
u
su
koje
nesavladive,
iako
savre-
je
mena jednostranosti idealizma razumevanja za Platonovu izuzet­
pokazuje
nauka
dosta
nu ljubav prema geometrijskom zaključivanju i traženju ne-
promenljivog u promenljivom.
Zamisao Države, kao i ćela Platonova moralno-politička
filozofija, često nam se prikazuje kao poetsko maštanje. Ar­
gumenti za ovakva gledišta traže se i nalaze kod samog Pla­
tona, koji je napisao i to da se „ljudski rod neće osloboditi ne­
volja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi i valjani pred­
stavnici filozofije, ili dok se upravljači država nekim božan­
smo već imali prilike da upoznamo u Platonovom tzv. Sedmom
pismu, bila je u stvari polazna tačka Platonova kad je on po­
čeo da piše Državu, da bi pokazao kako se zaista može stvo­
riti idealna država s filozofima na čelu. Hegel je izgleda prvi
umovanje, a Hegelovo gledište usvojili su i mnogi drugi. Tako
11 Karl Popper, ibid, str. 37.
2 XVII