Page 11 - Platon - Država

tri najvažnije funkcije, zaključuje da i država ima tri najvaž­ u državnim poslovima ne samo pravo već i dužnost svakog
nije funkcije koje treba da vrše tri staleža: upravljači (filozo­ slobodnog građanina. S druge strane, međutim, oštri klasni
fi), čuvari (vojnici), radni ljudi (seljaci, radnici, zanatlije). sukobi, preterani individualizam, demagogija i druge karakte­
Ovakva podela trebalo bi da obezbedi potpuni sklad u državi ristične slabosti atinske demokratije izazvale su* kod njega
pod uslovom da se staleži međusobno ne mešaju. Ali ova ilu­ mišljenje da državi treba dati daleko veću vlast nad pojedin­
zija ipak nimalo ne smeta Platonu da uoči kakvo je stvarno cima, a naročito da joj treba prepustiti selekciju građana. Tu
stanje u državama i da kaže genijalnu misao ο klasnim suprot­ se on očigledno udaljio od atinske demokratije i približio stro­
nostima i borbama koje čine suštinu svake države. U četvrtoj go utvrđenoj hijerarhiji aristokratske Sparte i kastinskom si­
knjizi Države ta je misao izložena ovim recima: stemu Egipta, gde su vrhovni žreci imali vlast kakvu je Pla­
„Jer nijedna od njih nije, u stvari, jedna država, nego ton, u drugom obliku, tražio za svoje filozofe. Ali, iako je us­
svaka sadrži u sebi mnogo država, kao u onoj dečjoj igri. U vojio neke principe kastinske podele, on ipak nije shvatio sta­
svakoj od njih ima najmanje dve države, koje su u ratu jedna leže kao zatvorene društvene skupine, koje se međusobno od­
s drugom; jednu čine bogati, drugu siromašni; nadalje, svaka vajaju nasleđenim razlikama po srodstvu, već je dopustio da
od ovih sadrži još mnoštvo drugih. Ako sa njima budeš postu­ se u nekim slučajevima može prelaziti iz staleža u stalež, uko­
pao kao sa jednom državom, načinićeš veliku grešku . . ." liko prirodne sposobnosti pojedinaca to dozvoljavaju. Tu je
idealizovao
koje
odnose
očigledno
je
(422e). Platon podeli rada, i Marks je kastinske pravom primetio zasno­
na
vao
punim
s
je
da
Tu se vidi "i karakter klasnog sukoba, to jest shvatanje Platonova država, ukoliko se u njoj podela rada razvija kao
da je njegov koren u ekonomskoj i političkoj nejednakosti princip državnog ustrojstva, samo atinska idealizacija egipat­
klasa. Platon, razume se, nije za ukidanje te nejednakosti. On skog kastinstva. 15
je za ustrojstvo države po funkcijama: kakvu ko ima sposob­
nost, takvu funkciju ima da vrši, a država ima apsolutnu vlast Po sebi se razume da krajnji smisao Platonovog shvata-
da kod svakog pojedinca utvrdi tu sposobnost i da je razvije nja podele i funkcija staleža u državi treba uvek tražiti u Pla­
onako kako njoj najbolje odgovara. Samo na taj način može tonovom ubeđenju da „nijedna država, nijedno uređenje i isto
se stvoriti idealna država. tako nijedan čovek neće biti savršen dok ti malobrojni nepo­
kvareni
filozofi
neupotrebljivim,
oni
želeli
koje
sad
nazivaju
Ali šta je u stvari za Platona idealna država? to ili ne, ne budu nekako sudbinom prinuđeni da se pobrinu
U načelu, on mudro kaže da je „najbolja i najsložnija ona ο državi i da joj posluže, ili dok istinska ljubav prema pravoj
država u kojoj za vlašću najmanje teže oni koji su izabrani da filozofiji kao kakav božanski dah ne obuzme sinove onih koji
vladaju, a ako država ima drukčije vladaoce, onda je u njoj sada vladaju i kraljuju, ili same vladare" (499). Idealna dr­
obrnuto" (520d), a kad strukturu države podešava prema žavna uprava mogla bi se, po Platonovom mišljenju, ostvariti
svom gledištu — da je podela rada temelj podele na klase, on samo ako na vrhu staleške hijerarhije budu najmudriji, tj. fi­
tako oštro odvaja staleže jedan od drugog da se dobij a prava lozofi. Oni, filozofi, posvetili bi se potpuno državnim poslovi­
slika kastinskog uređenja. On smatra da „takva razmena i ta­ ma, kao i stalež čuvara (vojnika); a da među njima koji up­
kva mnogostruka delatnost moraju biti ubitačne po državu" ravljaju ne bude sukoba koje izaziva imovinska nejednakost
i da je „međusobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih (dve „države" u jednoj), Platon propisuje:
bića najveća šteta za državu, pa bismo je, s najviše opravda­
nja, mogli nazvati zločinstvom", te zaključuje da je to „po 15 Karl Marks, Kapital, „Kultura", Beograd 1947, str. 294—295. —
prirodi stvari nepravičnost", pošto je nepravičnost „najveće Miloš Đurić nije u pravu kad odbacuje ovu Marksovu uzgrednu pri-
pravno
netačnu
s
obrazloženjem
zločinstvo prema sopstvenoj državi" (434bc). medbu kao državne skupine kao kaste da „Platonovi staleži nisu odvajaju
jedne
se
zatvorene
drugih
od
koje
Platon je bio iskreno ubeđen da se samo takvim uređe­ nasleđenim krvnim razlikama, nego se jedan od drugog razlikuju svo­
njem može obezbediti sloboda da svaki građanin vrši one jim ličnim osobinama i stepenom svoje lične vrednosti i sposobnosti za
dužnosti".
funkoije za koje je sposoban. I tu je on protivrečan kao i u vršenje antika", VI (Dr M. Đurić, Politička i socijalna etika Platonova,
očigledno
1956,
gubi
,Ziya
Đurić
M.
222—223.)
sveska,
str.
mnogim drugim stvarima. Rodio se i podigao kao atinski gra­ ; iz vida upravo ono što Marks želi da istakne izrazom „atinska idealiza­
đanin i naučio od svog detinjstva da je slobodno učestvovanje cija" kastinskog sistema. To je u Marksovoj tezi najhitnije!
XX XXI