Page 6 - Platon - Država
P. 6
postane saučesnik u njihovim zlodelima. Kad sam sve to i valjani predstavnici filozofije, ili dok se upravljači dr
video i još mnoge druge stvari koje nisu bile ništa manje žava, nekim božanskim promislom, ne počnu baviti filo
krupne, razgnevio sam se i okrenuo od te bede. zofijom." (324, 325, 326).
Međutim, posle kratkog vremena srušena je vlada
Tridesetorice i s njome ceo poredak. Mene je opet, iako U ovom svedočanstvu iz kojeg se obično uzimaju najvaž
sada slabije, ponela žudnja da se odam javnim i državnim niji podaci ο Platonovom životu i radu 3 naročito je značajno
poslovima. Istina, i u tom rastrojenom nemirnom vre ono što Platon govori ο Sokratu, jer se prilično jasno vidi kako
menu dogodile su se mnoge stvari koje su mogle izazvati je njemu teško pala Sokratova smrt. Uz to, vidi se kako je
ogorčenje, i nije za čuđenje što su neki iskoristili revolu neosnovano i nepravedno optuživati Platona za održavanje veza
ciju da se osvete svojim ličnim neprijateljima. Ipak su sa vladom Tridesetorice samo zbog toga što mu je Kritija bio
oni koji su se vraćali iz progonstva bili veoma umereni. ujak. Po onome što Platon govori ο Sokratu jasno je da je
Ali, po nekom zlom. udesu, neki od vlastodržaca opet po Sokratova smrt čak presudno delovala na sav njegov dalji
zovu pred sud onog istog Sokrata, mog prisnog prijatelja, život i rad.
na osnovu veoma zločinačke optužbe koja bi se mogla od Sokrata je Platon upoznao kad mu je bilo 20 godina i
nositi na sve druge pre nego na Sokrata. Kao bogohulnika odmah se priklonio njegovoj filozofiji. Pre toga mu je učitelj
optužili su ga jedni, a drugi osudili i pogubili što nije filozofije bio čuveni sofist Kratil koji je Heraklitovu dijalek
hteo, dok su još sami živeli u bedi izgnanstva, da uče tiku sveo na relativizam i sofistiku i time dosta doprineo da
stvuje u bezbožnom zatvaranju jednoga od njihovih pro Platon kasnije postane oštar protivnik Heraklitove dijalektike.
gnanih prijatelja. Napustivši Kratila, prišao je elejskoj školi, koja mu je bila
Posmatrajući te događaje i ljude koji su tada uprav bliža, ali ni tu nije našao sve što je tražio. Tek kad je Sokrata
ljali političkim životom, a isto tako i zakone i običaje, upoznao, našao je uporište za svoj filozofski razvoj. Naročito
činilo mi se, što sam dublje gledao u stvari i sve više za je kod Sokrata cenio odlučnost i doslednost u borbi protiv
lazio u godine, da mi je sve teže da se uspešno bavim sofista, pa je upravo zbog toga upotrebio antitezu Sokrat —
državnim poslovima. Video sam, naime, da to nije mo sofisti za razvijanje sopstvenih ideja. A to je učinio iz više
guće bez prijatelja i pouzdanih saradnika, a takve nije pobuda. Pre svega, činuo mu se da će najbolje afirmisati So
bilo lako naći među onima koji su već dotad bili u poli krata i svoje sopstvene filozofske ideje ako razvije kritiku so
tičkom životu, jer se u našoj državi više nije upravljalo fista; zatim, Sokrat mu je bio ne samo nedostižni uzor savrše
po običajima i pravilima naših predaka, a bilo je nemo- nog mudraca već i uzor ličnog heroizma. Mogao je, dakle, bez
gućno da tek stičem nove prijatelje bez suviše velikih ikakve rezerve da stavlja u usta Sokratu svoje sopstvene misli,
teškoća. Osim toga, pisano pravo i moral pogoršali su se iako je otišao dalje od svog učitelja. I u Državi se lepo vidi
u neverovatnoj meri. Ako sam, dakle, isprva izgarao od kako on predstavlja Sokrata u svojim dijalozima.
žudnje da uđem u politički život, mene je, kad sam osmo Istoričari filozofije, helenski i razni drugi istraživači veo
trio te prilike i video da se sve kovitla, uhvatila na kraju ma su brižljivo ispitivali sve što ima nekog značaja za Plato
vrtoglavica. Nisam, istina, prestao da razmišljam kako nov žvot i misaoni razvitak. Zna se da je napustio Atinu posle
bi se mogle poboljšati i te prilike i celokupno državno Sokratove smrti, ne samo iz straha što je bio Sokratov đak već
uređenje, ali sam za delatnost očekivao pravi trenutak. i iz velike tuge što je izgubio učitelja. Prvo je otputovao u
Na kraju, uverio sam se da sve postojeće države imaju Megaru da upozna Euklida, zatim je bio u Kireni, u Africi, gde
rđavo uređenje, jer je u njima stanje zakona gotovo ne je izučavao matematiku kod čuvenog matematičara Teodora,
popravljivo ukoliko ne dođe do nekih energičnih podu koji se javlja u nekoliko njegovih dijaloga. Veruje se da je
hvata kad za to budu pogodne prilike. I tako sam bio ovom prilikom posetio i Egipat. Po povratku u Atinu (smatra
doveden do toga da tvrdim u slavu filozofije da se po se da je tada napisao Apologiju — Odbrana Sokratova) sav se
moću nje može saznati sve što je pravično u životu države
i pojedinca i da se, prema tome, ljudski rod neće oslobo 3 Od 13 pisama koja su se sačuvala kao Platonova, samo tri (6,
diti nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi 7, 8) uzimaju se kao potpuno autentična. Sedmo pismo se nikada nije
dovodilo u sumnju i služilo je kao osnova Platonove biografije.
χ XI
