Page 5 - Platon - Država
P. 5
treba izgubiti iz vida šta je tada bila atinska gradska država. Klasni i politički sukobi sve više su se zaoštravali i postepeno
Često se govori ο atinskoj državi i atinskoj demokratij i kao da pretvarali u prikriveni ili otvoreni građanski rat. I sve se to
je reč ο tekovinama modernog doba. A evo šta je bila Atina u duboko usecalo u svest mladog Platona, koji je budno pratio
doba svog najvećeg uspona. Površina: grad sa lukom (Pirej) događaje. Celog života nosio je u sebi uverenje koje je tada
i neposrednom okolinom. Stanovništvo: 300.000—400.000, a od stekao i koje je kasnije izložio u Državi napisavši da „ako do
toga samo 40.000 odraslih muških građana sa svim pravima i vlasti dođu oni koji, u svojoj oskudici, žude za dobrima koja
80.000 robova. Ostali deo stanovništva sačinjavali su žene i bi bila samo njihova, ubeđeni da je upravo vlast ono mesto
deca, zatim razni doseljenici sa porodicama. Proizvođačko sta na kojem se može najviše nagrabiti, .. tada će doći do borbe
.
novništvo: zemljoradnici, robovi, sitne zanatlije. za vlast, pa će ova borba — slično onome što se događa u ratu
U toj i takvoj državi rodio se 428. ili 427. pre n. e. Platon. — upropastiti i njihova domaćinstva i ćelu državu" (521a).
Pravo ime mu je bilo Aristokle. Osnovne pojmove ο životu, Kao mladić, Platon je doživeo redom sve udarce koje je
ljudima, ο odnosima među ljudima i državama, ο pravima i Atini zadala Sparta i one poslednje koji su definitivno uništili
dužnostima građana, ο filozofiji, moralu i svemu drugom što njenu samostalnost i slavu. Bilans peloponeskog rata, koji je
je ušlo u bogatu riznicu njegovih saznanja stekao je na tlu trajao 27 godina, bio je katastrofalan za Atinu: demokratija je
Atine u najburnije i najnesrećnije doba njene istorije. Godinu poražena, a aristokrati su iskoristili pobedu Sparte i prigrabili
ili dve pre njegovog rođenja umro je Perikle, a nešto posle nje vlast u svoje ruke. U Atini je uspostavljena vlada Tridesetorice,
govog rođenja posetio je prvi put Atinu poznati sofist Gorgija. u kojoj su najvidniju ulogu igrali Platonovi ujaci Kritija i
Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastro Harmid. Platon je tada imao 24 godine, ali je ostao daleko
falne posledice već su se teško osećale u životu atinskih gra i od te vlade.JTaj svoj stav i događaje koji su posle toga usle-
đana. I sasvim prirodno, sve je to imalo veliki značaj za Plato dili objasnio je u svom Sedmom pismu ovim recima:
nov misaoni razvitak. Po rođenju, pripadao je društvenim slo
jevima koji su bili najljući protivnici đemokratije. Njegov otac ,,U mladosti sam iskusio isto što i toliki drugi mladi
Ariston potomak je atičkog kralja Kodra, a majka, Solonovog ljudi. Nameravao sam da se odam državnim poslovima
prijatelja i rođaka Dropida. Kritija i Harmid, najistaknutiji čim postanem svoj gospodar. Ali onda su se dogodile neke
atinski političari u kasnijoj vladi Tridesetorice, bili su mu stvari u državi. Poredak protiv kojeg su bili mnogi srušen
ujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci i \>od je, a na vlast dođe pedeset i jedan čovek: jedanaest u
njegovim uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na čelu gradu, deset u Pireju, kao nadzornici trga i svih admini
Akademije, bio mu je nećak. Tako je Platon sa svih strana bio strativnih poslova, a tridesetorica postadoše neograničeni
okružen uglednim srodnicima i imao prilike, možda više nego gospodari ćele države. Neki od njih bili su moji srodnici
ijedan atinski građanin toga doba, da dobije sve što mu je bilo i prijatelji i odmah su me pozvali da sarađujem s njima
potrebno za uspešan lični razvitak. u državnim poslovima kao čovek kome ti poslovi i priliče.
Ali po svemu izgleda da su burni događaji u godinama Tada sam se gorko razočarao, što nije nimalo čudno ako
Platonovog detinjstva i mladosti ipak vršili najveći i najnepo- se ima u vidu moja mladost. Nadao sam se, naime, da će
sredniji uticaj na formiranje njegovih ideja. Peloponeski rat, oni učiniti kraj bespravlju i nasilju i da će zavesti pra
u kome je na jednoj strani bila Atina sa svojom demokratijom, vednu upravu. Brižljivo sam pratio šta rade. I šta sam sve
a na drugoj Sparta sa svojom aristokratijom, razvijao se od morao videti? Ti ljudi su za veoma kratko vreme postigli
samog početka nepovoljno za Atinu. Prvo je došla kuga, koja da je raniji poredak izgledao ljudima kao pravo zlato.
je pokosila veliki broj Atinjana, pa i samog Perikla. Ratni neu- Između ostalog, moga prijatelja Sokrata, već postarijeg
spesi izazvali su brojne teškoće u ekonomskom i političkom čoveka, koga ja bez ikakva ustezanja nazivam najpraved
životu Atine i protivnici demokratije nisu propustili priliku da nijim čovekom svoga vremena, hteli su da pošalju da sa
i
uhvati
drugih
to iskoriste za svoje političke ciljeve: s jedne strane, optuživali još nekolicinom kako bi ga, bez jednog građanina to povede
on
li
obzira hoće
ili ne,
ga na
gubilište,
su demokratski poredak za sva zla i neuspehe i postavljali umešali u svoje političke poslove. AH Sokrat ih nije po
zahtev da se sklopi mir sa Spartom, a, s druge, održavali su slušao, već je više voleo da se izloži opasnosti nego da
tajni savez sa Spartom podrivajući atinsku državu iznutra.
VIII IX
