Page 12 - Platon - Država
P. 12
„Pre svega, da nijedan od njih nema nikakvo ima leži mogu biti apsolutno oslobođeni svih neposrednih briga
nje, ako to nije preko potrebno. Zatim, da nijedan nema ο materijalnim uslovima života i posvećeni isključivo držav
takvu kuću ili ostavu da u nju ne bi mogao ući svako nim poslovima. Ostali građani (ne računajući uopšte robove)
ko to želi. Sve ono što umereni i hrabri borci, čiji je lišeni su te privilegije i njihova je jedina obaveza da budu
zadatak da se biju u ratu, treba da imaju, odmeriće i proizvođači dobra. Jednakost, dakle, nije privilegija svih
primiče od drugih građana kao nagradu što se staraju građana. Jedina privilegija koju svi građani imaju jeste to
ο njihovoj bezbednosti, tako da im za narednu godinu talna „pravičnost" za sve, koja se u stvari sastoji u tome da
ništa neće preostati, ali neće trpeti ni oskudicu. Oni će svaki pojedinac, bez obzira kome staležu pripada, apsolutno
se hraniti za zajedničkom trpezom i živeće zajedno kao podređuje svoje lične interese, potrebe i želje — državi. Tako
u taborima. Što se zlata i srebra tiče, treba im reći da se Platonova država javlja kao totalna sila iznad društva, koja
oni u svojim dušama nose božje i od bogova poklonjeno, sve pojedince pretvara u delove ili ćelije organizma a staleže
da im ljudsko zlato nikako nije potrebno, i da greše ako u svoje organe.
božje zlato dovedu u vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tako Po sebi se razume da u takvom organicizmu nema ni me-
ga skrnave, jer se kovanim zlatom desilo već mnogo bez- sta ni uslova za bilo kakav individualizam i da je takva za
božnih stvari, dok je njihovo zlato neokaljano. Jedino misao države direktno suprotna atinskoj demokratiji. Zbog
njima je u državi zabranjeno da imaju veze i dodira sa toga Karl Poper i kritikuje Platonovu zamisao države kao
zlatom i srebrom; oni ne smeju biti s njim pod istim prvi celoviti model „zatvorenog društva". Poper smatra da se
krovom, ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne u Platonovoj teoriji ο pravičnosti već nalaze bitni elementi
smeju piti iz njega. Tako će spasti i sebe i državu. A čim modernog totalitarizma i da je krajnji smisao sveukupnog
budu stekli sopstvenu zemlju, i kuće, i novac, postaće Platonovog institucionalizma da spreči svaku mogućnost poli
upravnici i zemljoradnici umesto da budu vladaoci, tičkih promena uspostavljanjem staleško-kastinske kontrole
biće neprijateljski vladari, a ne saveznici građana, totalnog upravljanja državom. 16
mrzeće i biće omrznuti, ganjaće i biće ganjani celog Iako se Platon često predavao mašti kad je dočaravao
veka, bojaće se više neprijatelja u državi, nego onoga razne pojedinosti svog ideala države, on je u osnovi uvek bio
spol ja i tako će se i oni sami i ćela država suno vratiti
posledice
mogu
nastupiti
je
razmatrao
kakve
ako
u propast." (416de, 417ab). realist kad idealno zamišljena ustanova u državi izrodi u svoju
se
jedna
suprotnost. Na primer, sve je lepo zamišljeno kod upravljača
To je takozvani Platonov komunizam. On se ne zau države, oni su hrabri, nesebični i mudri, ali zar ipak ne preti
stavlja samo na ukidanju privatne svojine i na uvođenju apso opasnost da i oni zaborave šta su i ko su, šta im je prava
lutne potrošačke jednakosti, već ide i dalje, sve do zahteva dužnost. „Ništa nije sramnije ni stidnije za pastira — kaže
„da država kojom se savršeno upravlja treba da ima zajed Platon — nego ako svoje pse, čuvare stada, odgaji tako da
nicu žena, zajednicu dece i celokupnog obrazovanja, a isto oni iz obesti, ili gladi, ili rđave navike sami pokušavaju da na
tako i zajedničke poslove u ratu i miru" (543a). Ali tu Platon padnu stado, da su, dakle, više vuci nego psi." (416a) Kako
ne misli na državu kao celinu, već samo na upravljače države, da se izbegne ova opasnost — pita se tvorac idealne države
a što se tiče proizvođačkog dela stanovništva, ono nije oba koji je doživeo toliko razočaranja gledajući u gradskim drža
vezno da uspostavi potrošačku jednakost i zajednicu žena, ali vama stare Grčke koliko se političari izrođavaju čim se doče
je apsolutno obavezno da stvara sva dobra za upravljače i paju vlasti?
ćelu državu. Prema tome, Platon uopšte ne zamišlja da se Platon je bio svestan da nejednakost staleža uvek ostav
ceo sistem državnog uređenja zasniva na imovinskoj (i osta
loj) jednakosti ljudi. Naprotiv. Njegova Država zasniva se lja široko otvorene mogućnosti da jedan stalež bude srećan
upravo na principu kastiiiske nejednakosti ljudi, na principu na račun drugog. Zato naročito naglašava da „zakoni ne idu
kastinske podele rada i funkcija. Potrošačku jednakost za za tim da jedan rod u državi bude naročito srećan, nego da
mišljao je Platon isključivo kao privilegiju upravljača i ču stvore blagostanje ćele države", pa radi toga ,,i dovedu gra-
vara države, jer je mislio da samo na taj način vladajući sta- 16 Karl Popper, op. cit., str. 7, 21—195.
XXII XXIII
