Page 8 - Platon - Država
P. 8
Sokrat. A šta? Drugu reč da ogledamo, ovoj rođenu a Sokrat govori ono što sam Platon najviše želi da kaže. Tako
sestru, ne samo na koji način postaje nego koliko je po je doista i u Državi, gde Sokrat raspravlja s Glaukonom, Po-
prirodi bolja i moćnija od ove? lemarhom, Trasimahom, Adeimantom i još ponekim drugim
Fedar. Koja je to i kako veliš da postaje? koji kaže po koju reč. Glaukon i Adeimant su braća Platonova,
Sokrat. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje Trasimah je poznati sofist, a Polemarh je sin Kefala, proizvo
u dušu onoga koji uči, i ume sama sebe da brani i zna đača oružja, koji je u Atinu došao iz Sirakuze. Među njima se
govoriti i ćutati s kojima treba. vodi živ razgovor, koji nigde ne popušta u jačini i zanimljivo
Fedar. Misliš na živu reč onoga koji zna, a čija bi sti. Iako ima raznih odstupanja, slika i asocijacija, osnovna
se pisana reč mogla s pravom obeležiti kao senka žive." 5 ideja se izvodi dosledno u svih deset knjiga. Zbog toga spo
redni elementi ne zasenjuju ono što je najhitnije u sadržaju
Platonova pisana reč je zaista „kao senka žive". Osim izlaganja. To i daje Hegelu povoda da ο Platonovom izlaganju
Apologije, prvog spisa Platonovog, svi ostali spisi su dijalozi. kaže:
Kao što Hegel kaže, taj oblik nam otežava da steknemo pravu „Taj dijalog nije konverzacija; u konverzaciji ono što
predstavu ο njegovoj filozofiji i da „izrazimo njen tačan pri se kaže slučajno je povezano, i treba da je tako, — stvar ne
kaz". Teškoća je i to što Platon u svojim dijalozima uvodi u treba da bude iscrpena. Ljudi žele da se zabavljaju, u tome
raspravljanje Sokrata i druge osobe, pa se ne može uvek tač- ima slučajnosti; pravilo je pri tome da svaki slobodno izra
no znati koja od njih govori u ime Platonovo, iako je izvesno žava ono što mu pada na pamet. Prema uvodu, Platonovi dija
da glavne misli Platonove kazuje Sokrat. Ali dijaloški oblik lozi imaju katkad i takav način razgovora, oblik slučajnog ra
izražavanja privlači svojom lepotom, a od svega je najlepše zvoja; docnije, međutim, oni se pretvaraju u razvijanje stvari,
što tu, kako Hegel kaže, istupa „svetski čovek, koji ume da se a subjektivnost konverzacije ^iščezava, — kod Platona ukupno
vlada". Nije to ni u kom slučaju samo forma ophođenja, već uzev postoji lep dosledan dijalektički razvoj. Sokrat govori,
sadržajni duh samosvesnog, slobodnog, atičkog građanina koji izvlači rezultate, izvodi zaključke, u svom razmišljanju ide
umno razvija svoje misli. To je duh slobodnog građanina, ili, sam za sebe i svemu tome daje samo spoljašnji obrt da bi ga
kako bi Hegel rekao, duh „urbaniteta" koji leži u osnovi uč- izložio u obliku pitanja; većinom su pitanja usmerena na to
tivosti. Hegel ga opisuje ovim recima: da drugi odgovori da ili ne. Izgleda da je dijalog najpodesniji
„Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugome priznaje da se njime izloži neko rezonovanje, jer ide tamc-amo; rezo-
potpuna lična sloboda njegove savesti, njegovih uverenja, — novanje se raspodeljuje na razne osobe." 7
da se svakome s kim se vodi razgovor prizna pravo da se iz U Državi se takav dijalog doista vodi kao i u drugim Pla
razi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svom određenom tonovim delima. A njihov spisak je prilično zamašan. Otkako
odrečnom odgovoru, protivrečenju, — da se vlastiti govor u je konstituisan corpus platonicum, vodile su se mnogobrojne
poređenju s izjašnjenjem drugoga smatra za subjektivan; jer i žive rasprave (koje još i danas nisu okončane) i ο autentič
tu se radi ο razgovoru u kome nastupaju ličnosti kao ličnosti, nosti spisa i ο redosledu kojim su napisani. Polazilo se od ra
a ne objektivan razum ili um koji raspravlja sa samim sobom. znih gledišta i primenjivali su se različiti kriterijumi njihove
(Mnogo čega je tu što mi smatramo čistom ironijom.) I pored klasifikacije. Prvo razvrstavanje izvršio je Aristofan Vizanti-
sve odlučnosti izražavanja priznaje se i da je drugi razumna, nac, upravnik Aleksandrijske biblioteke. On je uzeo u obzir
misaona ličnost. Ne sme se olako tvrditi, niti drugome upadati 14 dijaloga i pisama. Međutim, novopitagorovski filozof Trasil
u reč. Taj urbanitet nije pošteda, već najveća otvorenost; on proširio je spisak na 36 dela, od kojih je 34 dijaloga, zatim
sačinjava ljupkost Platonovih dijaloga." 6 odbrana Sokratova i pisma. Ova klasifikacija je najpriznatija
U Platonovim dijalozima se sabesednici doista međusob dosad, ali neki dovode u sumnju autentičnost nekih spisa te
no poštuju kao ličnosti, iako se sudaraju oprečna mišljenja, se njihov broj često smanjuje. 8 Ipak se uzima, po Trasilu, da
u celini ima 36 spisa i 56 knjiga. Među njima je i Država. Au
5 Fedar, LX, prevod dra Miloša Đurića, „Kultura", Beograd 1955, tentičnost Države nikada nije dolazila u pitanje.
str. 183, 184.
6 Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Istorija filozofije, II, „Kultura",
Beograd 1964, str. 150, 151. 7 Ibid., str. 151.
• Videti: David Ross {Plato's Theory of Ideas, Oxford 1953, 3-^t).
XIV XV
