Page 13 - Platon - Država
P. 13
dane milom ili silom u harmoniju" (519e). Od svega je ipak, nakost ljudi kao neku vrstu prirodnog zakona, a, s druge,
po Platonovom mišljenju, dobro vaspitanje najbolja predo- zahteva ravnopravnost žena kao da je naš savremenik, i go
hrana protiv izrodavanja pojedinih staleža u vršenju njihovih vori da „nema, prema tome, nikakvog posla u upravi države
funkcija (416b) i zbog toga on poverava državi ulogu apso koji bi pripadao ženi zato što je žena, niti muškarcu zato što
lutnog vaspitača svih njenih građana, da s punim pravom je muškarac, nego su prirodne sposobnosti podjednako pode-
opredeljuje svakog pojedinca za one funkcije koje im ona Ijene među oba stvorenja, i u svima poslovima može po svojoj
odredi. I tu počinje ona totalna vlast države nad svim njenim prirodi učestvovati žena, i u svima poslovima muškarac, samo
građanima koju Platon veliča kao nešto idealno. A to je, u je žena u svima slabija od muškarca" (455de). A malo dalje
stvari, glavni koren onog karakterističnog totalitarizma u Pla nastavlja da je „. . . i kod muškarca i kod žene prirodna spo
tonovom shvatanju apsolutne potčinjenosti pojedinca državi, sobnost za čuvanje države ista, bez obzira na to što je kod
koji Platona u izvesnom smislu približava raznim oblicima jednog slabija, a kod drugog jača" (456b).
današnjeg totalitarizma, kao što ga razne druge misli i gle Takav je Platon u svemu: on podiže zgradu idealne dr
dišta približavaju najprogresivnijim idejama našeg doba. Pla žave na tlu konkretnih iskustava, ali u duhu svoje idealističke
tonova Država prepuna je raznih ideja i zapažanja, i ako že filozofske orijentacije. Zbog toga se njegova zamisao idealne
limo da shvatimo njenu stvarnu istorijsku vrednost, moramo države često prikazuje kao obična himera, ili kao neostvarljivi
poći od činjenice da je to proizvod sasvim drukčijeg vremena ideal. Ali običnom mišljenju se manje ili više sve zamisli ο
i sasvim drukčijeg duha i da nikakva poređenja sa našim vre idealnom društvenom uređenju prikazuju kao puste himere,
menom i po našim današnjim merilima neće omogućiti pravo iako upravo te zamisli deluju kao materijalna sila kad po
razumevanje onoga što je u njoj najznačajnije. kreću mase ljudi. Pitanje je u kojoj meri takva zamisao ima
Ali teško je ukazati na sve značajne elemente ovog Pla uslove da se ostvari ili, kako bi Marks rekao, u kojoj meri
tonovog dela. Ima tu obične, svakodnevne životne mudrosti; sama stvarnost teži ideji. Upravo Platonov ideal jedinstva
ima nagoveštaja koji uvek daju povoda za svakojaka pore filozofije i politike dao je povoda Hegelu da kritički razmatra
đenja sa idejama raznih mislilaca, raznih epoha. Genijalne šta je i šta može biti takav ideal, pa je zaključio ovo:
analize mešaju se kod Platona neprekidno sa naivnim zablu „Pravi ideal nije nešto što treba da je stvarno, već je on
dama i predrasudama. Ima reci kojima je danas teško naći stvaran, i on je ono što je jedino stvarno; u to se veruje pre
pravi smisao, jer su rečene u drugo vreme i ljudima drukči svega. Ako je neka ideja suviše dobra da bi imala egzistenciju,
jeg načina mišljenja, a ima reci koje zvuče kao da ih kazuje onda je to mana samog ideala. Zbog toga bi Platonova država
naš savremenik. Na mahove Platon govori kao progresivni bila neka himera, ali ne zato što u čovečanstvu nema takve
mislilac, ali odmah zatim istupa kao konzervativac i reakcio izvrsnosti, već zato što bi ona, ta izvrsnost, bila suviše rđava
nar koji idealizuje totalitarnu ulogu države kao savremeni za čovečanstvo. Stvarnost je isuviše dobra; što je stvarno
fašist. Fantazija se neprekidno mesa sa realnom analizom. Na umno je. Ali čovek mora znati razlikovati šta je uistinu stvar
kraju devete knjige Države (592b) Platon kaže da „uopšte no; u običnom životu sve je stvarno, ali postoji razlika izme
nije važno da li ovakva država negde stvarno postoji ili će đu sveta pojava i stvarnosti. Ono što je stvarno ima takođe
tek u budućnosti postojati" i da ona, u stvari, „postoji samo spoljašnje određeno biće u kojem se pokazuju samovolja i
u mislima", a kad dokazuje da ostvarenje sreće u državi za slučajnost, kao što se u prirodi slučajno udružuju neko drvo,
visi od mudrosti upravljača, govori kao da je imao prilike kuća i biljka. Na toj površini moralnog života, tj. u delanju
da vidi državu u kojoj je to postignuto. Na jednoj strani, ljudi ima mnogo rđavoga; tu bi mnogo šta moglo biti bolje.
zalaže se da državom upravljaju najmudriji i najbolji, a, na Ako se upozna supstancija, onda mora da se gleda kroz povr
drugoj, zahteva da država kojoj takvi ljudi stoje na čelu šinu. Ljudi će uvek biti poročni, pokvareni; ali to nije ideja." 17
uspostavi apsolutnu kontrolu nad umetnicima (401). On se
zalaže za ostvarenje principa jednakosti među upravljačima, Savršeno je jasno da Platon modelira državu kao jedin
a ne pomišlja uopšte na prirodnu jednakost ljudi ο kojoj stvo filozofije i politike, kao državu u kojoj se mudrost poli
govore sofisti, koje on inače oštro kritikuje kao ljude koji tički institucionalizuje. Njemu se činilo, u okvirima antičkih
se ne zalažu za istinu i pravdu. S jedne strane, uzima nejed- 17 G. V. F. Hegel, op. cit., str. 224.
XXIV XXV
