Page 7 - Platon - Država
P. 7
posvetio predavanju svog filozofskog učenja. Međutim, posle kom, a u ovom drugom nije imao nikakvog uspeha. Stvorio
nekog vremena zaželi da poseti Južnu Italiju: jedno da bi bolje je prvi celovit sistem idealizma u istoriji filozofije i nije bez
upoznao rad pitagorovaca, a, drugo, da bi ispitao mogućnosti razloga Lenjin nazvao idealizam „Platonovom linijom u filo
ostvarenja svojih ideja u politici. Poznanstvo sa sirakuškim zofiji". Spojivši na originalan način uticaje Parmenida, Pita-
tiraninom Dionisijem izazvalo je kod Platona iluzije da bi gore i Sokrata, on je u istoriji starohelenske filozofije zauzeo
mogao uticati na državne upravljače da uspostave državno ure mesto između Sokrata i Aristotela, i kada danas sudimo ο nje
đenje po njegovim idejama. Ali ta se iluzija brzo srušila. Po govim delima, uključujući i Državu, moramo imati u vidu tu
svemu sudeći, Platonova kritika nepravičnosti i tiranije toliko činjenicu kao što moramo poznavati istorijske uslove i okol
je razjarila tiranina Dionisija, koji je na recima bio naklonjen nosti koje su imale presudan značaj za formiranje njegove
Platonovim filozofskim idejama, da je Platon, po tiraninovom ličnosti i za sve ono što ima bilo kakvog značaja za nastanak
nagovoru, bio uhvaćen i izveden na trg robova, da bude prodat njegovih dela.
kao rob. Na sreću Platonovu, našao se poznanik koji ga je
otkupio i pustio na slobodu. Tako je samo srećna okolnost
spasla Platona od tragične sudbine da život završi u ropstvu Platon je svoje misli kazivao pesničkim stilom, a dijalog
i da tako plati teški danak za svoje uverenje da kraljevi mogu je smatrao najlepšim i najpodesnijim oblikom književnog iz
postati filozofi i da filozofija, sama po sebi, može urazumiti raza. Smatrao je da dijalog pruža najviše mogućnosti da se
vladare da uspostave najbolje državno uređenje. pisana reč približi živoj raspravi među ljudima. I upravo za
Iskustvo sa tiraninom Dionisijem ipak nije obeshra hvaljujući uvođenju dijaloga „obični svakodnevni život tek je
brilo Platona; štaviše, njegovo uverenje da samo filozofi mogu u Platonovim spisima dobio svoj izraz i tek iz njih neposred
biti dobri upravljači država kao da je ostalo nepokolebljivo no struji miris atičkog života" .
4
i on ne samo što se trudio da to uverenje izloži i obrazloži I Država je napisana u obliku dijaloga. Iako možda nema
u svojim delima, ο čemu nam najbolje govori Država, već je one umetničke vrednosti koju ima Gozba, ili Fedar, ipak sjajno
još dva puta putovao na Siciliju, na nagovor Dionisijevog ilustruje kako su se u Platonu sjedinili pesnik i mislilac, i ko
brata Diona (368. i 361. pre n. e.). Ali očekivanja su opet os liko Platon ulaže truda da svojim delima udahne život i lepotu.
tala neostvarena, samo što je ovog puta bio kažnjen Dion — On je dosledno bežao od mrtvog slova na hartiji, a u svom
bio je prisiljen da ide u progonstvo. Fedru gde raspravlja ,,o valjanom načinu govorenja i pisanja",
Posle svih tih neuspeha u nastojanjima da pronađe mo pokazuje kako se može naći živa reč u književnom stvaranju i
gućnost za ostvarenje svojih ideja ο idealnom uređenju dr izražavanju:
žave Platon je mogao da nađe jedinu utehu u Akademiji. I on „Sokrat. Jer, evo, Fedre, pismo ima u sebi nešto
je doista ograničio svu svoju delatnost na Akademiju. U njoj čudnovato i u tome ono zaista liči na slikarstvo: ta i pro
je do smrti okupljao najtalentovanije filozofe, među kojima izvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su
je bio i Aristotel, njegov učenik i potonji kritičar. Kad je živi, ali ako ih nešto upitaš, oni sasvim dostojanstveno
umro, godine 348. ili 347. pre n. e., sahranjen je u neposrednoj ćute. Isti je slučaj i kod slova: čovek bi pomislio da go
blizini Akademije, koja je svoju delatnost nastavila kroz sve vore kao da nešto razumeju, a ako ih upitaš da shvatiš
oluje koje su potresale antički svet, najpre grčki, a zatim rim nešto od onoga što se govori, svagda kazuju jedno te
ski, sve do 529. godine n. e., dakle preko devet stoleća. Justi- isto. A potom: kad su jedanput napisana, svaka reč tu
nijanov dekret koji je zabranio rad Akademije bio je ujedno mara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razu
dekret kojim je definitivno dokrajčeno trajanje antičke filozo meju kao i onima kojima nije namenjena, pa se ne zna
fije. s kim treba govoriti, a s kime ne. A zlostavljana i ne
Iako je Platonov život bio prilično buran, a njegov misa pravično ružena uvek treba roditelje kao pomoćnika: jer
oni razvitak dosta neujednačen, ipak se može reći da je on od sama niti može sebe odbraniti niti sebi pomoći.
početka do kraja ostao veran svom nastojanju da izgradi si Fedar. I to si sasvim pravo rekao.
stem idealizma i da u praksi pokaže mogućnost ostvarenja
svojih ideja ο uzornoj državi. Ono prvo mu je i pošlo za ru- * Dr Miloš Đurić, Istorija helenske knjilevnosti, str. 567.
XII XIII
