Page 87 - Platon - Država
P. 87
prirodu i na koji smo način onda izvršili podelu različitih b kazati da u državi nema nikakvog posla koji bi pripadao
poslova među različite prirode i istih poslova među iste isključivo ženskinju?
prirode. — Razume se.
— Zaista — reče on — to nismo ispitali. — Hajde, dakle — reći ćemo mu — odgovori: da
c — Na taj način bismo mogli postaviti pitanje i da li si možda tako mislio da je jedan po prirodi sposoban
li je priroda ćelavih ljudi i priroda onih sa kosom ista a a drugi nesposoban za nešto zato što jedan nešto lako
ne suprotna, pa kad bismo se složili u tome da je suprot nauči, a drugi teško? Ili zato što jedan već posle kratkog
na, mogli bismo, ukoliko ćelavi obavljaju obućarske po učenja postaje veoma pronicljiv u onome što je naučio,
slove, da to ne dopustimo onima sa kosom, a ukoliko dok drugi ne može da zapamti ni ono što je naučio, ma
obućarski posao obavljaju oni sa kosom, da to ne dopu koliko truda i vežbe u njega uložili? Ili zato što jednoga
stimo ćelavima. pri duševnom radu telo potpomaže u punoj meri, dok
— Pa to bi bilo smešno — reče on. drugoga sprečava? Postoje li, osim ovih, još neki znaci
— Smešno — rekoh — ali ne iz nekog drugog raz c po kojima bi mogao razlikovati sposobnog od nesposo
loga, nego zato što onda nismo mislili prosto na različi bnog?
tost i istovetnost, nego samo na različitost i istovetnost — Niko neće moći navesti ništa drugo — odgo
d sposobnosti u vršenju dužnosti. Rekli smo, na primer, vori on.
da lekar i onaj čija je duša sklona lečenju imaju istu pri — Znaš li uopšte neku ljudsku radinost kod koje
rodu. Zar nije bilo tako? muškarci u svima ovim osobinama ne bi imali prednost
da
— Jeste. pred ženama! i Treba ο li tim dugo govorimo ο tkanju i spre
kojima
ženski
u
rod
veštinama
jela,
peciva
manju
— A jesmo li rekli da lekar i građevinar imaju raz ipak nešto valja, tako da bi bilo veoma smešno kad bi i
ličitu prirodu? d u tim stvarima podlegao muškarcima.
— Jesmo. — Istinu govoriš — reče on — da je gotovo u svima
V. — A ako bi se pokazalo — rekoh — da muški i slučajevima jedan rod uveliko nadmašen od drugoga.
ženski pol pokazuju različite sposobnosti za neki zanat Ima, doduše, mnogo žena koje su umnogome bolje od
ili neki drugi poziv, onda ćemo reći da svakome od njih ljudi, ali je uglavnom tako kako ti kažeš.
moramo odrediti onaj za koji je sposoban. Ali ako se oni — Nema, prema tome, nikakvog posla u upravi dr
razlikuju samo u tome što ženski rod rađa, a muški oplo- žave koji bi pripadao ženi zato što je žena, niti muškarcu
e đava, onda ćemo reći da time nije dokazano ništa što bi zato što je muškarac, nego su prirodne sposobnosti
bilo protivno smislu našeg tvrđenja ο različitosti između podjednako podeljene među oba stvorenja, i u svima po
muškarca i žene, pa ćemo i dalje verovati da naši čuvari slovima može po svojoj prirodi učestvovati žena, i u svi-
i njihove žene treba da obavljaju iste poslove. e ma poslovima muškarac, samo je žena u svima slabija
— I to s pravom — reče on. od muškarca.
— A zatim ćemo onog ko tvrdi suprotno pozvati da — Razume se.
455 nas pouči ο tome za koji posao ili za koji državni poziv — Hoćemo li, onda, sve dužnosti natovariti na mu
prirodna sposobnost muškarca i žene nije ista nego druk škarca, a na ženu nijednu?
čija, zar ne? — Kako to?
— To je pravilno. — Mislim da možemo reći kako je jedna žena stvo
— A sada bi i neko drugi mogao reći ono što si rena za lekara, a druga nije, i kako je jedna muzikalna,
malopre ti rekao, to jest da nije lako odgovoriti na to a druga nije?
odmah, a da posle razmišljanja to uopšte nije teško. — A kako drukčije?
— Mogao bi. 456 — Jedna je, dakle, sposobna i za gimnastiku i za
— Da li onog ko će nam odgovoriti treba da zamo rat, a druga je neratoborna i nije prijateljica telesnih
limo da prati našu raspravu, kako bismo mu mogli do- vežbi?
142 143
