Page 82 - Platon - Država
P. 82
— Hoće. umereno, skladno. Znaćeš onda kako treba delati u bilo
— Da li bi on mogao biti neveran prema položenoj kojoj oblasti: u onoj u kojoj se stiče novac, ili u onoj
zakletvi ili prema kakvim drugim sporazumima? koja obuhvata negovanje tela; u političkim poslovima
— Kako bi to mogao? koji se tiču svih, ili u poslovima koji se odnose na pri
— Biti preljubnik, te ne brinuti se ο svojim rodi vatne ugovore. U svemu tome procenićeš i nazvaćeš pra
teljima, odbijati ono što se duguje bogovima — to bi vičnim i lepim ono delanje koje takav način življenja
pristajalo svakom drugom pre nego takvom čoveku. uspostavlja i održava. Ono znanje koje takvom delanju
— Doista, svakom drugom. prethodi zasjužiće ime — mudrost. Nepravičnim pak ozna-
način
življenja
delanje
koje
takav
b — Sto da ne, uzrok svemu tome bio bi taj što u 444 čićeš ono je neznanje ono mnenje koje takvom uništava,
delanju
da
budući
tom čoveku svako njegovo svojstvo obavlja ono što mu prethodi.
pripada, i to kako u odnosu prema zapovedanju, tako
reče
i u odnosu prema pokoravanju? — U svemu, ο Sokrate, istinu govoriš — kazali on.
Ako
—
Idemo
—
dalje — rekoh.
bismo
da
— To je taj uzrok, i nijedan drugi. smo pronašli pravičnog čoveka i pravičnu državu, kao
— Najzad, tražiš li da pravičnost bude i nešto drugo i pravičnost koja se nalazi i u jednom i u drugom — ne
osim ove sile koja omogućuje takve ljude i države? bismo, kako mi se čini, mogli verovati da smo se mnogo
— Tako mi Zevsa, ne tražim — reče on. prevarili.
XVII. — Ono što smo naslućivali kao u snu sada — Tako mi Zevsa, ne.
je potpuno ispunjeno. Rekli smo 58 da nas je u početku
c postavljanja temelja naše države neki bog kao slučajno — Hoćemo li, dakle, da kažemo to?
doveo do toga da se uzdignemo do principa i lika pra — Hoćemo.
XVIII.
Onda,
vičnosti. mislim, treba — još samo neka bude — rekoh. — Posle ovoga,
ispitamo
nepravičnost.
da
— Svakako. — Jasno.
— U stvari, ο Glaukone, to je bila samo senka pra b — Mora li ona sa svoje strane, da bude neka ne
vičnosti. A ona nam je omogućila da uvidimo kao isprav sloga između ona tri svojstva? Mora li ona da bude više
no to da onaj ko je po prirodi obućar, treba da pravi struko delanje i takvo delanje u kojem jedno od ona tri
samo obuću i da se ne bavi ničim drugim, zidar da zida, svojstva vrši poslove ona druga dva kao i obrnuto, i po
i tako dalje. buna jednog dela protiv celine duše sračunata na to da
— Tako izgleda. u njoj prigrabi vlast koja mu ne pripada, nego mu po
— Istina je — čini se — da je pravičnost nešto na prirodi pripada da robuje onom svojstvu koje je vla
lik na to, ali ne po spoljašnjoj nego po unutrašnjoj darskog roda? Reći ćemo, mislim, da se iz takvog razdora
59
praksi . Ta unutrašnja praksa, uistinu, odnosi se na nas i zastranjivanja onih svojstava rađa nepravičnost, neume-
d same i na svojstva koja nam pripadaju. Reč je ο tome renost, strašljivost, neznanje, i zajedno sve što je rđavo.
da se ne dopusti nijednom od ona tri svojstva duše da — Stvarno, to je uvek isto — reče Glaukon.
dela na način drugog, nego samo po sebi samom, niti c — A sada — rekoh — kad je poznato šta je nepra
njihovo mnogostruko delanje u odnosu na druge stvari. vičnost i šta je pravičnost, zar po samoj prirodi toga ne
Naprotiv, potrebno je kako valja svako postaviti gde mu sledi jasno i pouzdano šta su nepravični postupci, činjenje
je mesto kao što čini onaj ko je gospodar svoje kuće i nepravde, s jedne, i pravde, s druge strane?
samog sebe. Tako se postiže urednost i prijateljstvo sa — Kako to?
samim sobom, kao i usklađenost onih triju svojstava, — Tako — rekoh — što po samoj prirodi stvari
sasvim onako kako se to postiže u muzičkom saglaša- nema nikakve razlike između njih i zdravih i bolesnih
vanju trostrukog: onog najvišeg, onog najnižeg i onog radnji, po tome što su zdrave i bolesne radnje u telu, a
srednjeg, 60 ne računajući na ono drugo što se između pravičnost i nepravičnost u duši.
e ovih može umetnuti. Tako će sve to, na taj način pove
zano, omogućiti da u svemu iz mnoštva nastaje jedno,
132 133
