Page 84 - Platon - Država
P. 84
negde spomenuti nešto ο rađanju dece i nešto ο tome
kako će se deca vaspitavati, kad se rode, i da vidimo šta
ćeš reći ο ćelom tom zajedništvu žena i dece. Uvereni
smo da je veoma značajno, da je, čak, presudno za državu
da li će se sve to ispravno ili neispravno događati. A kako
se sada već baviš nekim drugim oblikom države, a ovo
još nisi dovoljno protumačio, resili smo, kako si i sam
450 čuo, da te ne pustiimo dok sve to ne objasniš kao i sve
ostalo.
Ε — Smatrajte da i ja glasam za tu odluku — reče
Glaukon.
— Ne brini, Sokrate — reče Trasimah — nego sma
KNJIGA PETA traj da smo svi mi tako zaključili.
St. II. — Sta smo učinili time što me se ovako držite
449a I. — Ovakvu državu, ovakav ustav i ovakva čoveka — rekoh. — Opet pokrećete tako veliku raspravu oko te
zovem dobrim i pravičnim; ako je ova i po državnim države kao u početku! A ja sam se već radovao da sam
uređenjima i po uređenjima duše prava, onda ostale sma
to
ostavili
i
tram rđavim i pogrešnim, i one spadaju u one četiri vrste sa tim završio i bio bih zadovoljan kad biste Vi i ne znate
primili
što
kao
rečeno.
je onda bilo
ga onako
nevaljalštine. b koliku bujicu reci izazivate ovim svojim zahtevom. Ovu
— Koje su te vrste? bujicu sam ja uočio, ali sam je propustio da nam ne bi
— Hteo sam da pređeni redom sve vrste države 1 zadala mnogo muke.
onako kako mi se činilo da su se jedna iz druge razvijale, — Kako to? — reče Trasimah. — Misliš li ti da su
b ali Polemarh — on je sedeo malo dalje od Adeimanta — se ovi ovde sastali da tope zlato, a ne da slušaju rasprave?
ispruži ruku, uhvati njegov ogrtač gore kod ramena, saže — Ne mislim, ali u granicama.
se malo, privuče ga k sebi i reče mu nešto od čega — Ali, ο Sokrate — reče Glaukon — granica za slu
smo mi čuli samo ove reci: „Hoćemo li ostati, ili kako šanje ovakvih rasprava jeste mudrim ljudima ceo život.
da učinimo?" A što se nas tiče, ne beri brigu! Odgovaraj samo hrabro
— Nipošto, — reče Adeimant, sada već glasno. na naša pitanja i nemoj se zamoriti objašnjavajući nam
A ja rekoh: kakva misliš da će biti zajednica žena i dece našim čuva-
— Sta to nipošto nećete da ostavite? c rima, i kako će biti sa zajedničkim odgojem male dece u
— Tebe — reče on. vremenu između rođenja i školskog uzrasta, jer je to do
Još jednom rekoh: ba, čini se, najtegobnije. Pokušaj, dakle, da nam ispričaš
c — Zašto nećete? na koji način treba to da se izvrši.
— Čini nam se — reče — da kradom ostavljaš po — Nije to lako objasniti, moj blaženi čoveče — re
strani ceo jedan deo rasprave, i to ne tako nevažan deo, koh. — Ovo je još teže poverovati nego ono što smo već
samo da ga ne bi raspravljao, i misliš da nismo primetili pretresli. Smatraće se za teško verovatno i kad se ο tome,
da si ranije 2 uzgredno rekao ono ο ženama i deci, te kako kao ο mogućem, bude samo govorilo; a kad bi se, ukoliko
je svakome jasno da će među prijateljima to biti zajed bi to bilo moguće, i desilo, ne bi se ni onda verovalo da je
ničko. tako najbolje. Stoga ja i oklevam da dodirnem te stvari,
— A zar to, ο Adeimante, nije ispravno? — rekoh. d kako moj govor ne bi ličio na pobožnu želju, dragi moj
— Jeste — reče on. — Ali to što je ispravno zahteva, prijatelju.
kao i sve drugo, da se raspravi. Koji je to vid zajedni- — Nemoj oklevati — reče on — jer tvoji slušaoci
d štva, jer ih može biti mnogo? Reci nam, dakle, na koji si nisu ni nerazumni ljudi, ni nepouzdani, ni neprijateljski
vid zajedništva mislio. Mi već dugo očekujemo da ćeš raspoloženi ljudi.
136 137
