Page 85 - Platon - Država
P. 85

I  ja  rekoh:                                                                 —  Kako  ćemo  to  videti?  —  zapita  on.
                              —  0,  najdraži  prijatelju,  da  li  to  govoriš  što  želiš                —   Ovako.  Verujemo  li  mi  da  kuje  u  čuvara  moraju
                         da me time ohrabriš?                                                         kao  i  mužjaci  da  stražare,  da  zajednički  love  i  da  sve
                              —  Da — reče on.                                                        drugo  rade  zajedno  sa  njima,  ili  one  treba  da ostanu  kod
                              —  Ali  ti  činiš  upravo  suprotno  —  rekoh  ja.  —  Kad              kuće,  pošto  ih  rađanje  i  negovanje  štenadi  slabi,  a  da  se
                         bih  ja  samo  bio  siguran  da  znam  šta  hoću  da  kažem  bila            mužjaci  sami  trude  i  staraju  ο  stadima?
                         bi  tvoja uteha  lepa.  Nije  opasno, i čak uliva hrabrost,  zna-       e         —   Sve  mora  da bude  zajedničko  — reče  on  —  samo
                   e     lački  govoriti  istinu  ο  najvećim  i  lepim  stvarima  među               što  ženke  upotrebljavamo  kao  slabije,  a  mužjake  kao
                        razumnim   i  dragim  ljudima,  ali upustiti  se  u raspravljanje             snažnije.
                         sumnjajući  i  lutajući ovako  kao  što  ja  radim,  to  je  i  stra­             —   A  je  li  moguće  da  se  neko  biće  upotrebljava  isto
                         šno  i  nepouzdano,  ne  zato  što  bi  se  time,  možda,  mogao             onako  kao  neko  drugo  biće,  ako  mu  nisi  dao  istu  hranu
                   451   izazvati podsmeh —  to  je  detinjarija  —  nego  zato  što bih,             i  isto  vaspitanje?
                         pogrešivši  u  istini,  poklecnuo  ne  samo  ja  već  bih  sobom                  —   Nije  moguće.
                         povukao  i  neprijatelje,  a  to  je  predmet  u  kojem  bi  naj­                 —  Ako,  dakle,  želimo  da  žene  upotrebljavamo  za
                         manje  smelo  da  se  greši.  Ali  ja  se  klanjam  Adrasteji, 3  ο          iste  stvari  za  koje  i  muškarce,  onda  ih  moramo  istim
                         Glaukone,  za ovo  što  želim  da kažem.  Mislim  da je manje                stvarima  i poučavati, zar ne?
                         zločinstvo  nehotice  ubiti  čoveka  nego  ga  varati  kad  je          452       —  Tako   je.
                         u  pitanju  lepota,  dobro  i  pravičnost  zakona.  Bolje  je,                    —   A  muškarcima  smo  dali  i  muzičko  i  gimnastičko
                         dakle,  izložiti  se  ovoj  opasnosti  kad  su  u  pitanju  nepri­           vaspitanje?
                         jatelji,  nego  pred  prijateljima,  i  zato  mi  ti  ne  pružaj  lepu            —  Da.
                    b    utehu.                                                                            —   Onda  i  žene  moraju  primiti  obe  te  veštine,  a  tre­
                              Glaukon  se  nasrne  ja  i  reče:                                       ba  im  dati  i  veštinu  ratovanja,  i  onda  ih  treba  upotreb­
                              —  Ako   nas  tvoja  rasprava,  ο  Sokrate,  pogrešno                   ljavati  za  isto  za  šta  i  muškarce.
                         uputi,  oslobodićemo  te  od  ubistva  i  reći  ćemo  da  si  čist                —   Posle  toga  što  si  rekao,  to  se  po  sebi  razume  —
                         i  da  nisi  varalica.  Zato  govori  bez  brige!                            reče  on.
                              —  Dabogme,   i  po  zakonu  je  onaj  ko  je  oslobođen                     —   Ali možda  će, prema našim  običajima, mnogo šta
                         čist,  pa ako je tako tamo, onda neka bude i ovde — rekoh.                   u  našim  rečima,  i  kad  bismo  uradili  ono  što  pričamo,  iz­
                              —   Onda  samo  govori  —  reče  on.                                    gledati  smešno.
                              —  Moramo,    dakle,  ponovo  govoriti  ο  onome  što                        —  I  to u velikoj  meri.
                    c    bismo ranije morah raspraviti jedno za drugim.  Ali možda                         —  Šta  misliš  da  je  najsmešnije  u  svemu  tome?  —
                         bi  bilo  dobro  i  ovako:  kad  smo  u  potpunosti  završili                zapitah.  —  Zar  nije  to  što  žene  treba  da  rade  vežbe  za­
                         dramu  muževa,  da  dovršimo  i  dramu  žena/ naročito  kad                  jedno  sa muškarcima,  gole,  u vežbaonicama,  i  to  ne  samo
                         me ti na to pozivaš.                                                   b     mlade  već  i  stare,  kao  sada  starci,  iako  su  već  naborani
                              III.  —  Za  ljude,  naime,  čiji  su  priroda  i  odgoj  ona­          i  nisu  više  prijatni  za  posmatranje,  a  ipak  rado  vežbaju
                                                                                                                     6
                         kvi  kao  što  smo  rekli,  nema,  po  mome  mišljenju,  nikakve             u  gimnazijama.
                         druge  prave  mogućnosti  da  imaju  žene  i  decu,  nego  da                     —  Zevsa  mi,  u  ovim  prilikama  bi  to  zaista  izgledalo
                         idu  onim  putem  koji  smo  u  samom  početku  odredili. 5                  smešno.
                         A  mi smo  predvideli  da  takve  ljude postavimo  kao  čuvare                      —  Kad  smo  već  prenaglili  u  svojim  recima,  onda
                                                                                                                                       duhovitih
                                                                                                                     bojimo
                                                                                                                            podsmeha
                                                                                                                                                 ljudi,
                                                                                                                                                      7
                                                                                                                                                           šta
                                                                                                      ne
                          stada.                                                                      nam treba  da  se protiv  ovakve  promene  u  gimnastici ma mu-
                                                                                                                                                        i
                                                                                                           govorili
                               —  Da.                                                            c    zičkom  vaspitanju,  a  naročito  u  nošenju  oružja  i  konjici.
                    d          —  Onda  ćemo   pri  tome  i  ostati,  pa  ćemo  sa  tim                    —  Pravo imaš — reče on.
                         uskladiti  i  njihovo  rođenje  i  prvo  vaspitanje  i  videti  da  li            —  Nego  kad  smo  već  jednom  počeli  da  govorimo  ο
                         je  tako  pravilno ili  nije.                                                tome,  moramo   ići  dalje,  sve  do  strogosti  zakona,  i  mo-
                    13S                                                                                                                                    139
   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90