Page 86 - Platon - Država
P. 86
ramo moliti šaljivčine da to ne rade, nego da budu ozbilj — Razume se.
ni, pa ćemo ih podsetiti da nije bilo baš tako davno kad — „Kako da onda ne grešite i sami sebi ne protiv-
je Helenima, kao sada najvećem delu barbara, izgledalo rečite kad tvrdite da ljudi i žene moraju da obavljaju
i ružno i smešno kad su se pojavljivali goli, i da je bilo iste poslove, a, međutim, imaju sasvim različite prirode?"
slobodno da tadašnji ljudi dosetljivci teraju šegu sa svim Imaš li nešto čime ćeš se odbraniti od ovoga?
tim, kad su najpre Krićani, a zatim Spartanci počeli da — Tako iznenada nije to sasvim lako. Ali ću te mo
d izvode igre goli. Nije li tako? liti i molim te da izneseš i naše protivrazloge koji se mogu
— Tako je. izneti.
—
Glaukone,
— A kad je iskustvo pokazalo da je u svakom slu d strahom To je ono, i ο stoga nisam što sam već u odavno sa
predviđao
hteo
dirati
zakone
ο
čaju bolje svući se nego se obući, onda je to u očima braku, ο rađanju dece i vaspitanju njihovu.
ljudi prestalo da bude smešno, jer se pojavilo ono što je — Zevsa mi, ovo izgleda da nije lako.
u recima najbolje i pokazalo se da je luđak onaj koji za — Nije — rekoh. — Ali ipak i onaj ko je pao u
smešno smatra nešto drugo a ne ono što je rđavo, koji maleni ribnjak i onaj ko je usred najvećeg mora podjed
pokušava da, ismejavajući nešto drugo a ne ono što je nako plivaju.
besmisleno i rđavo, izaziva smeh i koji, u težnji za lepim, — Razume se.
e posmatra sve sa nekog drugog stanovišta, a ne sa stano — Tako moramo plivati i mi, i moramo se starati
višta dobrog. 8 da se spasemo ovoga pitanja, bilo da se nadamo nekom
— Ćela istina. delfinu koji će nas uzeti na leđa, v ili da očekujemo neko
IV. — Mi se najpre moramo sporazumeti da li je drugo čudotvorno spasenje.
to moguće ili nije, i moramo raspraviti sporno pitanje e — Tako se čini.
bez obzira da li to traži šaljivčina ili ozbiljan čovek, je li — Hajde, dakle, da vidimo hoćemo li naći izlaz —
453 ženska priroda čovekova u stanju da sa njegovom muš rekoh. — Složili smo se, dakle, u tome da različite prirode
kom prirodom podeli sve poslove, ili ne može ni jedan, treba da obavljaju različite poslove i da su prirode žene
ilije za neke sposoban a za neke nije, i među koje od tih i čoveka različite. A sada tvrdimo da različite prirode treba
poslova spada ratovanje? Zar ne bismo na taj način naj- da imaju iste dužnosti. Je li to optužba naših protivnika?
lepše počeli i onda najpravilnije, kako i treba, završili? — Jeste.
— Dabogme. 454 — Kako je sjajna moć veštine protivrečenja,' 0 Glau
— Hoćeš li, dakle, da mi sami sa sobom rasprav kone — rekoh ja.
ljamo kao da smo protivnici, da ne bismo navaljivali na — A zašto?
napuštenu tvrđavu protivnika? — Zato što, čini mi se, mnogi i nehotice u nju upa
b — Ništa nas ne sprečava u tome — reče on. daju verujući da se ne prepiru, nego da se bave dijalekti
— Recimo, dakle, umesto naših protivnika: ,,o So- kom, a u stvari oni ne mogu da ono što je rečeno razlože
krate i Glaukone, nije ni potrebno da vam drugi prigova po vrstama i da ispitaju, nego progone i hvataju sago-
raju, jer ste se, gradeći svoju državu, vi sami složili u vornika u protivrečnosti samo po praznoj reci, te se sva
tome da svako treba da obavlja samo svoj posao za koji đaju, umesto da jedan drugom govore što treba."
je po prirodi određen". — A da li se to u našem slučaju odnosi i na nas?
— U tome smo se, mislim, složili. Zar ne? b — Svakako — rekoh — čini se da smo i mi protiv
— „Postoji li nešto u čemu se žena po prirodi sa svoje volje upali u protivrečnost.
svim razlikuje od čoveka?" — Kako to?
— Kako da ne postoji! — Mi se čvrsto i ratoborno držimo toga da različite
— „Pa onda treba svakome od njih odrediti i drugi prirode ne smeju imati iste poslove, ali nikako nismo
c posao, onaj koji njihovoj prirodi odgovara?" ispitali za kakav smo pojam tada vezali različitu i istu
140 - - 141
