Page 86 - Platon - Država
P. 86

ramo  moliti  šaljivčine  da  to  ne  rade,  nego  da budu  ozbilj­               —   Razume   se.
                         ni,  pa  ćemo  ih  podsetiti  da  nije  bilo  baš  tako  davno  kad               —   „Kako  da  onda  ne  grešite  i  sami  sebi  ne  protiv-
                         je  Helenima,  kao  sada  najvećem  delu  barbara,  izgledalo                rečite  kad  tvrdite  da  ljudi  i  žene  moraju  da  obavljaju
                         i  ružno  i  smešno  kad  su  se  pojavljivali  goli,  i  da  je  bilo       iste poslove,  a,  međutim, imaju  sasvim  različite  prirode?"
                         slobodno  da  tadašnji  ljudi  dosetljivci  teraju  šegu  sa  svim           Imaš  li  nešto  čime  ćeš  se  odbraniti od  ovoga?
                         tim,  kad  su  najpre  Krićani,  a  zatim  Spartanci  počeli  da                  —   Tako  iznenada  nije  to  sasvim  lako.  Ali  ću  te  mo­
                    d     izvode  igre  goli.  Nije  li  tako?                                        liti  i molim  te  da  izneseš  i naše protivrazloge  koji  se  mogu
                              —   Tako  je.                                                           izneti.
                                                                                                           —
                                                                                                                             Glaukone,
                              —  A  kad  je  iskustvo  pokazalo  da  je  u  svakom  slu­         d    strahom  To  je  ono,  i ο stoga  nisam  što  sam  već u odavno  sa
                                                                                                               predviđao
                                                                                                                                        hteo
                                                                                                                                             dirati
                                                                                                                                                     zakone
                                                                                                                                                             ο
                         čaju  bolje  svući  se  nego  se  obući,  onda  je  to  u  očima             braku,  ο  rađanju  dece  i  vaspitanju  njihovu.
                         ljudi  prestalo  da  bude  smešno,  jer  se  pojavilo  ono  što  je               —   Zevsa  mi,  ovo  izgleda  da  nije  lako.
                         u  recima  najbolje  i  pokazalo  se  da  je  luđak  onaj  koji  za               —   Nije  —  rekoh.  —  Ali  ipak  i  onaj  ko  je  pao  u
                         smešno  smatra  nešto  drugo  a  ne  ono  što  je  rđavo,  koji              maleni  ribnjak  i  onaj  ko  je  usred  najvećeg  mora  podjed­
                         pokušava  da,  ismejavajući  nešto  drugo  a  ne  ono  što  je               nako  plivaju.
                         besmisleno  i  rđavo,  izaziva  smeh  i  koji,  u  težnji  za  lepim,             —   Razume  se.
                    e    posmatra  sve  sa  nekog  drugog  stanovišta,  a  ne  sa  stano­                  —   Tako  moramo   plivati  i  mi,  i  moramo  se  starati
                         višta  dobrog. 8                                                             da  se  spasemo  ovoga  pitanja,  bilo  da  se  nadamo  nekom
                              —   Ćela  istina.                                                       delfinu  koji  će  nas  uzeti  na  leđa, v  ili  da  očekujemo  neko
                              IV.  —  Mi  se  najpre  moramo  sporazumeti  da  li  je                 drugo  čudotvorno  spasenje.
                         to  moguće  ili  nije,  i  moramo  raspraviti  sporno  pitanje          e         —  Tako  se  čini.
                         bez  obzira  da  li  to  traži  šaljivčina  ili  ozbiljan  čovek,  je  li         —   Hajde,  dakle,  da  vidimo  hoćemo  li  naći  izlaz  —
                    453   ženska  priroda  čovekova  u  stanju  da  sa  njegovom  muš­                rekoh. —  Složili smo  se,  dakle,  u  tome  da različite prirode
                         kom  prirodom  podeli  sve  poslove,  ili  ne  može  ni  jedan,              treba  da  obavljaju  različite  poslove  i  da  su  prirode  žene
                         ilije  za  neke  sposoban  a  za  neke  nije,  i  među  koje  od  tih        i  čoveka različite.  A sada tvrdimo  da različite prirode treba
                         poslova  spada  ratovanje?  Zar  ne  bismo  na  taj  način  naj-             da  imaju  iste  dužnosti.  Je  li  to  optužba  naših  protivnika?
                         lepše  počeli  i  onda  najpravilnije,  kako  i  treba,  završili?                —   Jeste.
                              —   Dabogme.                                                       454       —   Kako  je  sjajna  moć  veštine  protivrečenja,' 0  Glau­
                              —   Hoćeš  li,  dakle,  da  mi  sami  sa  sobom  rasprav­               kone  —  rekoh ja.
                         ljamo  kao  da  smo  protivnici,  da  ne  bismo  navaljivali  na                  —   A  zašto?
                         napuštenu   tvrđavu  protivnika?                                                  —   Zato  što,  čini  mi  se,  mnogi  i  nehotice  u  nju  upa­
                    b          —  Ništa  nas  ne  sprečava  u  tome  —  reče  on.                     daju  verujući  da  se  ne  prepiru,  nego  da  se  bave  dijalekti­
                              —   Recimo,  dakle,  umesto  naših  protivnika:  ,,o  So-               kom,  a  u  stvari  oni  ne  mogu  da ono  što  je  rečeno  razlože
                         krate  i  Glaukone,  nije  ni  potrebno  da  vam  drugi  prigova­            po  vrstama  i  da  ispitaju,  nego  progone  i  hvataju  sago-
                         raju,  jer  ste  se,  gradeći  svoju  državu,  vi  sami  složili  u          vornika  u  protivrečnosti  samo  po  praznoj  reci,  te  se  sva­
                         tome  da  svako  treba  da  obavlja  samo  svoj  posao  za  koji             đaju,  umesto  da  jedan  drugom  govore  što  treba."
                         je  po  prirodi  određen".                                                        —  A  da  li  se  to  u  našem  slučaju  odnosi  i  na  nas?
                              —   U  tome  smo  se,  mislim,  složili.  Zar  ne?                 b          —  Svakako  —  rekoh  —  čini  se  da  smo  i  mi  protiv
                              —   „Postoji  li  nešto  u  čemu  se  žena  po  prirodi  sa­            svoje  volje  upali  u  protivrečnost.
                         svim  razlikuje  od  čoveka?"                                                     —  Kako   to?
                               —  Kako  da ne  postoji!                                                    —  Mi  se čvrsto  i  ratoborno  držimo  toga  da  različite
                               —  „Pa  onda  treba  svakome  od  njih  odrediti  i  drugi             prirode  ne  smeju  imati  iste  poslove,  ali  nikako  nismo
                    c     posao,  onaj  koji  njihovoj  prirodi  odgovara?"                           ispitali  za  kakav  smo  pojam  tada  vezali  različitu  i  istu

                    140                                                     -  -                                                                           141
   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91