Page 80 - Platon - Država
P. 80
— Ali ja sam jednom čuo ovo i verujem u to. Kad nego da se stavlja na stranu razuma ako se on ne slaže
je, naime, Aglajonov sin Leontije pošao od Pireja duž se- sa požudama.
vernog zida spolja, primetio je da pored dželata leže le — Istina je.
ševi. Tada je poželeo da to pogleda, a u isto vreme se — Da li je ona, prema tome, nešto drugo, ili je
440 gadio, okrenuo se postrance, borio se tako neko vreme i samo svojstvo razumnosti, tako da u duši ne bi bilo tri
pokrivao lice, a onda je, pobeđen željom, otvorio širom nego samo dva svojstva: razumnost i požudnost? Ili je
oči, otrčao do leševa i uzviknuo: „Evo, jadne moje oči, u njoj isto kao i u državi, koja se sastoji od tri roda bića:
ispunite se divnim prizorom." 441 onog koji privređuje, onog pomoćničkog i onog koji od
— I ja sam slušao ο tome — reče on. lučuje? Shodno tome, da li je i u duši ono treće — volja,
— Ta priča — rekoh — pokazuje da se volja pone koja je prirodni pomoćnik svojstvu razumnosti, ukoliko
kad bori sa željama kao jedna sila s drugom. nije rđavim vaspitanjem sasvim iskvarena?
— Ona to, doista, pokazuje. — Nužno je — reče — to treće.
XV. — Zar inače ne primećujemo često — rekoh ja — Da — rekoh — ako se pokaže da se ona razli
b — kako neko, kad ga njegove želje nagone da učini nešto kuje od razumnosti, kao što se pokazalo da je različita od
nerazumno, samog sebe grdi i buni se protiv tog nasilnika požudnosti.
u sebi; i kako, kao da je u pitanju neka borba između — Ali nije teško da se to pokaže — na to će on. —
dve stranke, razum nalazi saveznika u volji? A da se Jer i u dece se može videti da su, čim se rode, puna neke
volja udruži s požudama, iako joj razum to zabranjuje, plahovite živahnosti, a promišljenost neki — čini mi se
i da ona radi protiv razuma, to, mislim, nisi nikada zapa b — nikad i ne postignu, dok je većina stekne kasno.
zio ni u samom sebi niti u ikoga drugog.
— Nisam, tako mi Zevsa! — Tako mi Zevsa — rekoh — lepo si govorio. A i
c — Šta se događa ako neko veruje da je počinio ne ono što se opaža u životinja moglo bi potvrditi da i
govorio.
tome
Dodajmo
pravdu? Zar se on neće utoliko manje ljutiti na to što one imaju to što si smo napred već navodili: Homerovo
koje
svedočanstvo,
mu je zbog toga nametnuto kao opravdano da trpi glad
i hladnoću i druge takve muke, ukoliko je njegova pleme
nitost veća? I zar će, shodno rečenom, takve posledice grudi udara i srce prekori recima ovim.. . 49
pobuditi njegov gnev?
— Uistinu, neće — reče on. c i u kojem je Homer doista jasno prikazao kako
— A šta ako neko veruje da mu je učinjena ne jedno prigovara drugom, naime, ono što je promislilo
pravda? Zar on neće uskipeti, ljutiti se i boriti se u savezu ο boljem i gorem, prigovara nerazumnom htenju.
sa onim što procenjuje kao pravično? I zar on neće, upr- — Potpuno ispravno govoriš — reče Glaukon.
kos gladi, hladnoći i svim takvim trpljenjima izdržati i XVI. — S teškom smo mukom, dakle, doplivali do
pobediti, ne odstupajući od plemenitog dok ne pobedi cilja i složili se u tome da ista svojstva postoje i u državi
d ili ne umre, ili dok ga njegov razum ne pozove i ne smiri, i u duši svakog pojedinca, i da su ta svojstva i po broju
kao pastir svoga psa? jednaka.
— Sasvim je tako kako ti veliš — reče on. — I mi — Tako je.
smo u svojoj državi odredili pomoćnike vladaocima dr
Nije
—
li
žave da budu kao psi pastirima. 48 mudra bude isto onda i nužno da ono po čemu je država
i građanin mudar?
ono po
kao
čemu je
— Lepo razumeš ono što hoću da kažem — rekoh.
— A da li pri tom misliš i na ovo? — Nužno je.
e — Na šta? d — A ono što građanina čini hrabrim, da 11 to isto
— Da nam ova volja izgleda sad nešto sasvim drugo i na isti način čini i državu hrabrom, i da li i za onog
nego što je bila malopre. Dosad smo mislili da je ona prvog i za ovu drugu važi to isto u odnosu prema svim
neka vrsta požude, a sad velimo da ona to nipošto nije, ostalim vrlinama?
128 129
