Page 79 - Platon - Država
P. 79
slično, kao i teže prema lakšem, brže prema sporijem, 41 — Svakako.
pa i toplo prema hladnom i sve ostalo što je tome slično. — Pa onda, duša žednog, ukoliko je stvarno žedna,
— Sasvim je tako. b ne želi ništa drugo osim da pije; za tim teži i to traži.
— A šta je sa znanjima? Važi li za njih isto? Znanje — To je bar jasno.
po sebi odnosi se samo na sebe kao na ono što je saznato, — Pa onda, ako žednu dušu ponekad nešto odvuče
kakavgod da je predmet znanja. S druge strane, znanje u suprotnom smeru, zar to ne pokazuje da u njoj u
d nečeg posebnog i samo je posebno, tj. određeno je odno takvom slučaju mora postojati i nešto drugo što se raz
som prema svom predmetu. Mislim ovako: kad je na likuje od same žeđi kao takve, koja je, kao životinju, na
stalo znanje građenja kuća, zar se ono nije razlikovalo od goni samo da pije? Jer, rekli smo da jedno isto, jednim te
drugih znanja i zar ga zato nisu nazvali „veština građenja istim svojim delom, istovremeno i u istom odnosu, ne bi
43
kuća" (oikodomike)? moglo vršiti dve međusobno suprotne radnje.
— Sigurno. — Doista, to ne bi moglo.
— Nije li to zato što je takvo znanje posebno i što — Isto tako, mislim, ne bi bilo lepo reći da strel-
nijedno drugo nije kao ono? čeve ruke u isto vreme i odguraju i privlače luk, 44 nego ga
— Jeste, zato je. jedna ruka odbija od sebe, a druga ga privlači.
— Pa onda, to se znanje odnosilo na nešto posebno, c — Potpuno je tako.
pa je i samo zbog toga postalo posebno? Da li je tako i — Možemo li reći da mnogi žedni ljudi ponekad ne
sa drugim umenjima i znanjima? žele da piju?
— Tako je. — Sa mnogima je tako — reče on — i to često.
XIV. — To je, dakle, ono što sam malopre hteo — Šta bi se, onda, moglo reći ο njima? — zapitah.
reći, ako si me sada razumeo. Ono što se odnosi prema — Zar ne možemo tvrditi da je u njihovim dušama i nešto
nečemu, odnosi se ili prema samom sebi kao jedno prema što ih nagoni da piju, i nešto što ih odvraća od toga i što
jednom, ili prema nečem drugom, posebnom i na poseban je jače od onoga prvog?
e način. A time nikako ne kažem da je ono što se odnosi — Čini mi se da je tako — reče on.
prema nečem drugom jednako s tim drugim; da je, na
primer, znanje ο zdravom i bolesnom i samo zdravo i — Ako se, dakle, pojavi nešto što ih od toga odvra-
ono
što
bolesno, da je znanje ο dobrom i rđavom i samo dobro i d i ća, zar što to ga nije posledica promišljanja? A od strasti nagoni
i
zar
privlači,
ma
ne
ono
dolazi
tome
rđavo. 42 Tvrdim samo to da, ako znanje nije nastalo kao
znanje samo po sebi, nego kao znanje u odnosu prema hnitosti?
nečem drugom i posebnom, onda ono ne može biti jedno — Čini se da je tako.
stavno nazvano znanjem, nego mora dobiti ime prema — Onda — rekoh — neće biti neosnovano tvrditi
predmetu na koji se odnosi, prema onom drugom i po da je to dvoje i različito jedno od drugog, pa ćemo ono
sebnom što čini da ono bude lekarsko. jedno čime duša promišlja nazivati razumnošću; a ono
— Razumeo sam — reče on — pa se i meni čini drugo, čime duša oseća ljubavnu slast, glad, žeđ i ostale
da je tako. nagone nazivaćemo nerazumnim i onim što je nagonsko,
439 — A hoćeš li — rekoh — i žeđ uvrstiti među ono onim što je praćeno uživanjima i zasićenjima.
što jest u odnosu prema nečemu? Žeđ je valjda žeđ e — Po svemu sudeći, tako treba postupiti — reče on.
prema . . . — Tako smo, dakle, odredili te dve moći u duši. 45
46
— Prema piću — reče on. Preostaje pitanje da li je volja, odnosno ono čime odlu
— Pa onda, kakvo je piće takva je i žeđ, ali žeđ čujemo, neka treća sposobnost, ili je ona istorodna s jed
sama po sebi nije ni za mnogo ni za malo pića, ni za nom od prve dve?
dobrim ni za rđavim pićem, rečju, nije za takvim i takvim — Čini mi se — reče on — da je ona istorodna sa
47
pićem, nego za pićem po sebi prirodno žudi žeđ po sebi. onom drugom, onom kojom se žudi za nečim.
126 127
