Page 78 - Platon - Država
P. 78

Ali  ako  se  delovi  koji  stoje  uspravno  nagnu  na  desno  ili           vredi  za  žeđ  kao  žeđ?  Da  li  je,  na  primer,  to  nagon  za
                         na  levo,  ili  napred  ili  natrag,  u  isto  vreme  dok  se  vrši          toplim  ili  hladnim  pićem,  za  mnogo  ili  za  malo  pića,
                         okretanje,  onda  predmet  nipošto  ne  miruje.                              rečju,  za  nekakvim  određenim  pićem?  Ili,  ako  bi  se  žeđi
                              —   Tako  je.                                                           dodala  i  vrućina,  da  li  bi  onda  onaj  višak  bio  nagon  za
                              —   Ovakvi  prigovori  nas,  dakle,  neće  zbuniti  i  neće        e    hladnim;  ili,  ako  se  doda  hladnoća,  da  li  bi  onda  dodatak
                    437  nas  ubediti  da  jedan  predmet  u  isto  vreme  i u istom  polo­           bio  nagon  za  toplim?  Nadalje,  ako  je  prisutno  obilje  —
                         žaju  i  odnosu  i  trpi  i  čini  suprotno.                                 hoće  li  i  žeđ  biti  mnogo  veća;  i  obrnuto,  hoće  li  u  osku­
                              —   Mene  neće.                                                         dici  žeđ  biti  manja?  I  da  li  se  žeđ  sama  po  sebi  može
                              —   Pa  ipak  da  ne  bismo  bili  prinuđeni  da  razmatra­             pretvoriti  u  nagon  za  nečim  drugim,  što  nije  za  nju  pri­
                         mo  sve  ovakve  prigovore  i  da  kod  svakog  pojedinačnog                 rodno  vezano;  drugim  recima,  hoće  li  se  ona  ograničiti
                         utvrđujemo   kako  nisu  tačni,  što  bi  nas  suviše  zadržalo,             na  piće  kao  takvo,  i  hoće  li  se  glad  ograničiti  na  potrebu
                         primičemo   ovo  tako  i  poći  ćemo  dalje,  slažući  se  u  tome           za  hranom? 38
                         da  svi  naši  zaključci  ne  vrede  ništa,  ako  se  pokaže  da                  —  Tako  je  —  reče  —  jer  svaki  je  nagon  prirodno
                         može biti  i  drukčije.                                                      upravljen  samo  na  jedno,  a  sve  njegove  varijacije  su  plod
                              —   Tako  i  treba  učiniti  —  reče  on.                               dodatnih  okolnosti.
                    b        XIII.  —  Treba  li  onda  —  rekoh  —  smatrati  među­             438       —  Pazi  —  rekoh  —  da  nas  neko  ne  iznenadi  vikom
                         sobno  suprotnim:  pristajanje  i  nepristajanje,  prihvatanje               da  niko  ne  želi  piće,  nego  piće  koje  se  može  upotrebiti;
                         i  odbacivanje  nečeg,  privlačenje  i  odbijanje,  kao  i  sve              i  da  niko  ne  želi  jelo,  nego  jelo  koje  se  može  upotrebiti.
                         takvo,  svejedno  da  li  je  aktivno  ili  pasivno?                         Kaže  se,  svi  žude  za  dobrim,  pa  ako  je  žeđ  neka  žudnja,
                               —  Naravno  —  reče  —  to  su  suprotnosti.                           onda  je  to  žudnja  za  nečim  što  se  može  upotrebiti,  bilo
                               —  Šta  ćemo  onda  —  rekoh  —  sa  žeđu  i  glađu,  i                da je  to  piće  ili  nešto  drugo  što  je  predmet  žudnje;  a  tako
                         uopšte  sa  svim  nagonima,  željama  i  htenjima  —  hoćemo                 je  i  sa  drugim  žudnjama.
                    c     li  i  njih  svrstati  kao  suprotnosti  slično  onom  što  smo
                         učinili  maločas?  Hoćeš  li,  na  primer,  reći  da  duša  or.og                 —  Čini  se  —  reče  —  da  takav  govor  nije  bez  osnova.
                         ko  za  nečim  teži  nastoji  i  da  postigne  to  za  čim  teži?  Ili            —  Međutim   —  produžih  ja  —  sve  što  se  odnosi  pre-
                         da  je  privlači  ono  što  ona  može  želeti  da  joj  se  dogodi?     b    ma  nečemu,  odnosi  se  •—  kako  mi  se  čini  —  ili  kao  ne­
                                                                                                                              39
                         Ili,  ukoliko  nešto  želi  da  postigne,  ona  to  ispoljava  tako          kakvo  prema  nekakvom,    ili  kao  svako  samo  po  sebi
                                                                                                                                                            40
                         da  se  vidi  šta  ona  to  hoće,  kao  da  odgovara  na  pitanje            prema  svakom  samom   po  sebi  u  njihovoj  jedinačnosti.
                         ο  tome  što  želi  da  ostvari?                                                  —  Nisam  razumeo  —  reče.
                               —  Tako  ću  reći,  bez  sumnje.                                            —  Nisi  razumeo  —  rekoh  —  da  ono  što  je  veće,  jest
                               —  Dalje,  kad  je  duša  u  stanju  neodlučnosti,  kad  u             veće  u  odnosu  prema  nečemu?
                          njoj  nema  htenja  i  kad  ni  za  čim  ne  žudi  —  nije  li  sve  to          —   Svakako,  to  sam  razumeo.
                          suprotno  onome  što  smo  upravo  opisali,  i  zar  takva  sta­
                         nja  nisu  kao  neko  odbijanje  i  teranje  od  sebe?                            —  Prema   nečem  što  je  manje.  Zar  ne?
                                                                                                           —
                                                                                                              Dabome.
                    d          —  Kako  bih  mogao  to  poricati?                                          —   Da  li  je  tako  i  sa  onim  „mnogo  veće"  —  „mnogo
                               —  Ako  je  to  tako,  hoćemo  li  reći  da  postoji  jedna            manje"?
                         vrsta  nagona  i  da  su  u  njoj  najuočljiviji  oni  koje  nazi­
                                                                                                               Jeste.
                         vamo   žeđ  i  glad?                                                              —  Zar  nije  tako  i  sa  onim  što  je  bilo  veće u odnosu
                                                                                                           —
                               —  Reći  ćemo  —  odgovori  on.                                        prema  onom  što  je  bilo  manje,  kao  i  sa  onim  što  će  biti
                               —  Jedan  od  njih  se  odnosi  na  piće,  a  drugi  na  hra­          veće  u  odnosu  prema  onom  što  će  biti  manje?
                          nu.  Nije li  tako?
                               —  Tako  je.                                                                —  Kako  bi  moglo  biti  drukčije?  —  reče  on.
                               —  Ako  je  u  pitanju  žeđ,  da  li  onda  u  duši  postoji      c         —  Isto  se  tako  odnosi  mnogobrojnije  prema  malo-
                          nagon  za  nečim  što  je  više  od  onoga  što  smo  označili  da          brojnijem,  dvostruko  prema  polovini  i  sve  što  je  tome
                     124                                                                                                                                   125
   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83