Page 78 - Platon - Država
P. 78
Ali ako se delovi koji stoje uspravno nagnu na desno ili vredi za žeđ kao žeđ? Da li je, na primer, to nagon za
na levo, ili napred ili natrag, u isto vreme dok se vrši toplim ili hladnim pićem, za mnogo ili za malo pića,
okretanje, onda predmet nipošto ne miruje. rečju, za nekakvim određenim pićem? Ili, ako bi se žeđi
— Tako je. dodala i vrućina, da li bi onda onaj višak bio nagon za
— Ovakvi prigovori nas, dakle, neće zbuniti i neće e hladnim; ili, ako se doda hladnoća, da li bi onda dodatak
437 nas ubediti da jedan predmet u isto vreme i u istom polo bio nagon za toplim? Nadalje, ako je prisutno obilje —
žaju i odnosu i trpi i čini suprotno. hoće li i žeđ biti mnogo veća; i obrnuto, hoće li u osku
— Mene neće. dici žeđ biti manja? I da li se žeđ sama po sebi može
— Pa ipak da ne bismo bili prinuđeni da razmatra pretvoriti u nagon za nečim drugim, što nije za nju pri
mo sve ovakve prigovore i da kod svakog pojedinačnog rodno vezano; drugim recima, hoće li se ona ograničiti
utvrđujemo kako nisu tačni, što bi nas suviše zadržalo, na piće kao takvo, i hoće li se glad ograničiti na potrebu
primičemo ovo tako i poći ćemo dalje, slažući se u tome za hranom? 38
da svi naši zaključci ne vrede ništa, ako se pokaže da — Tako je — reče — jer svaki je nagon prirodno
može biti i drukčije. upravljen samo na jedno, a sve njegove varijacije su plod
— Tako i treba učiniti — reče on. dodatnih okolnosti.
b XIII. — Treba li onda — rekoh — smatrati među 438 — Pazi — rekoh — da nas neko ne iznenadi vikom
sobno suprotnim: pristajanje i nepristajanje, prihvatanje da niko ne želi piće, nego piće koje se može upotrebiti;
i odbacivanje nečeg, privlačenje i odbijanje, kao i sve i da niko ne želi jelo, nego jelo koje se može upotrebiti.
takvo, svejedno da li je aktivno ili pasivno? Kaže se, svi žude za dobrim, pa ako je žeđ neka žudnja,
— Naravno — reče — to su suprotnosti. onda je to žudnja za nečim što se može upotrebiti, bilo
— Šta ćemo onda — rekoh — sa žeđu i glađu, i da je to piće ili nešto drugo što je predmet žudnje; a tako
uopšte sa svim nagonima, željama i htenjima — hoćemo je i sa drugim žudnjama.
c li i njih svrstati kao suprotnosti slično onom što smo
učinili maločas? Hoćeš li, na primer, reći da duša or.og — Čini se — reče — da takav govor nije bez osnova.
ko za nečim teži nastoji i da postigne to za čim teži? Ili — Međutim — produžih ja — sve što se odnosi pre-
da je privlači ono što ona može želeti da joj se dogodi? b ma nečemu, odnosi se •— kako mi se čini — ili kao ne
39
Ili, ukoliko nešto želi da postigne, ona to ispoljava tako kakvo prema nekakvom, ili kao svako samo po sebi
40
da se vidi šta ona to hoće, kao da odgovara na pitanje prema svakom samom po sebi u njihovoj jedinačnosti.
ο tome što želi da ostvari? — Nisam razumeo — reče.
— Tako ću reći, bez sumnje. — Nisi razumeo — rekoh — da ono što je veće, jest
— Dalje, kad je duša u stanju neodlučnosti, kad u veće u odnosu prema nečemu?
njoj nema htenja i kad ni za čim ne žudi — nije li sve to — Svakako, to sam razumeo.
suprotno onome što smo upravo opisali, i zar takva sta
nja nisu kao neko odbijanje i teranje od sebe? — Prema nečem što je manje. Zar ne?
—
Dabome.
d — Kako bih mogao to poricati? — Da li je tako i sa onim „mnogo veće" — „mnogo
— Ako je to tako, hoćemo li reći da postoji jedna manje"?
vrsta nagona i da su u njoj najuočljiviji oni koje nazi
Jeste.
vamo žeđ i glad? — Zar nije tako i sa onim što je bilo veće u odnosu
—
— Reći ćemo — odgovori on. prema onom što je bilo manje, kao i sa onim što će biti
— Jedan od njih se odnosi na piće, a drugi na hra veće u odnosu prema onom što će biti manje?
nu. Nije li tako?
— Tako je. — Kako bi moglo biti drukčije? — reče on.
— Ako je u pitanju žeđ, da li onda u duši postoji c — Isto se tako odnosi mnogobrojnije prema malo-
nagon za nečim što je više od onoga što smo označili da brojnijem, dvostruko prema polovini i sve što je tome
124 125
