Page 77 - Platon - Država

— Jednaki — reče. — I to je tačno — reče.
— Ali za državu smo rekli da je pravična ako u — Eto,, to je — rekoh — ono što nije bilo teško
onim trima, prirodno datim vrstama ljudi, svaki pojedi­ razumeti.
nac obavlja ono što mu pripada; umerena, međutim, i — Doista, nije.
hrabra, i mudra da postaje blagodareći drugim sposob­ — Ali, sada je na redu ono što je teško: da li u
nostima i držanju svih tih ljudi. svemu što činimo odlučuje jedna od tih (karakternih
gospo­
ima
tri,
— To je istina — reče. osobina); ili, budući da ih delanja; svaka od njih pomoću
odgovarajućoj
vrsti
dari
u
primer,
na
— Onda ćemo, ο prijatelju, valjano postupiti ako jedne učimo, pomoću druge se žestimo, a opet pomoću
c onog pojedinca koji u svojoj duši ima istu strukturu i treće se odnosimo prema hrani, rasplodnim uživanjima i
držanje kao i država, smatramo dostojnim onih obeležja svemu što je tome srodno. IH, možda naša duša kao ce-
koja smo otkrili u državi. b lina sudeluje u svim tim posebnim težnjama? Eto, to
— Sve to nužno sledi. će biti teško razmrsiti i valjano prikazati.
— Ο čudni čoveče, opet smo upali u bezvredno ispi­ — I ja tako mislim — reče.
tivanje ο duši, da li ona ima ili nema onu tročlanu struk­ — Pokušajmo da na ovaj način utvrdimo da li su
turu. te karakterne osobine međusobno jednake ili različite!
— Nisam sasvim siguran, Sokrate, da je to ispiti­ — Kako?
vanje bezvredno, jer možda je istinita ona poslovica koja — Znamo da jedan isti predmet ne može u isto vre­
odnosu
istom
me,
i
i
37
Ako
da
suprotno.
kaže da je lepo ono što je teško. je isto u tako i kod duševnih trpi i da radi onda ćemo znati
sposobnosti,
— Tako izgleda — rekoh. — I znaj dobro, Glau- da nije uvek reč ο jednoj te istoj od njih, nego ο više
kone, da na ovo pitanje, kako mi se čini, nećemo moći c njih.
d odgovoriti sasvim tačno ako se budemo služili metodima — Dobro.
po kojima sada raspravljamo. Drugi, veći i duži put vodi — Pazi šta ću sad da kažem!
tome 36 i on, možda, više odgovara onome što smo već — Govori — reče on.
rekli i razmatrah. — Da li je moguće da jedan isti predmet i stoji i
— Ali zar je to poželjno? — reče. — Jer što se toga kreće se u isto vreme i u istom smislu?
tiče, ja bar za sada ne tražim više. — Nikako.
— Pa dobro — rekoh — neka onda i za mene to — Treba da se u tome još bolje složimo da se ne
bude dovoljno. bismo raspravljali posle kad pođemo dalje. Kad bi za čo-
pokreće
a
i
ruke
veka
— Ne odustaj, nego ispituj! — reče on. u isto koji stoji, miruje i kreće se, glavu neko rekao da on
da
mislim
mi
bi-
ne
to
i
vreme
e — Neka bude — rekoh. Da li je nužno da se sagla- d smo dopustili, nego bismo kazali da jedan njegov deo
simo u tome da u svakome od nas doista postoji takva miruje, a drugi se pokreće. Zar nije tako?
struktura i takve karakterne osobine (ethe) kakve ima — Tako je.
država? Jer, u državu one nisu došle od nekog drugog. — Ako bi se neko i dalje šalio i dosetljivo tvrdio
Doista, bilo bi smešno zamisliti da žestina (thvmoeides) da i čigre, ako se, zabodene u jedno mesto, okreću u kru­
u državama ne potiče od pojedinaca koji je poseduju i gu, u isto vreme i stoje i kreću se, ih ako bi navodio neke
koji sačinjavaju narode kao što su Tračani i Skiti, i uop- druge predmete koji se okreću u mestu, mi to nećemo
šte sve narode sa severa. Ili, sklonost ka sticanju znanja primiti, zato što tu oni delovi koji miruju i oni koji se
436 (philomathes), ponajviše se susreće u našim krajevima; pokreću, nisu isti, nego ćemo reći da u tom slučaju jedni
Ili, sklonost ka sticanju novca (philochrematon) za koju e delovi stoje uspravno dok se drugi okreću, i da se, radi
niko ne bi rekao da se najmanje nalazi u Feničana i Egip­ onih koji stoje uspravno drže i ostali i nijedan se ne na-
ćana. ginje, a radi onih koji se pokreću, drugi delovi čine krug.
122 123