Page 76 - Platon - Država
P. 76
— Kako i ne bi bilo teško odlučiti ο tome? — Slažem se potpuno.
takva
Dakle,
—
i
mnogostruka
među-
— Čini se, dakle, da postoji nekakvo takmičenje c sobno zamenjivanje funkcija tri vrste delatnost bića naj
ljudskih
oko vrline države, i to između njene mudrosti, njene ume- veća je šteta za državu pa bismo je, s najviše opravdanja,
renosti, njene hrabrosti — s jedne strane, i njene sposob mogli nazvati zločinstvom.
nosti da svakom pojedincu omogući da radi svoj posao
Sasvim.
— s druge. — Najveće zločinstvo prema sopstvenoj državi, nije
—
— Po svemu sudeći, tako se čini. li to, po prirodi stvari, nepravičnost?
— Pa onda je pravičnost ta koja se takmiči sa onim — Kako ne bi bila?
e trima oko vrline države? XI. — To je dakle nepravičnost. A opet ćemo reći:
— Svakako. ako poslovni ljudi, pomoćnici 353 i čuvari, svako u svome
— Ako ο tome isto misliš, gledaj sad ovo! Da li rodu, čini ono što im pripada u državi — onda je to, već
ćeš onima koji upravljaju državom poveriti i delenje po suprotnosti, pravičnost i ono što državu čini pra
pravde u parnicama? vičnom,
— A kome bi drugom? d — Mislim da nije drukčije nego baš tako.
— A hoće li oni pri donošenju svojih odluka težiti — Nećemo da ο tome donosimo konačnu odluku
više za nečim drugim nego za tim da pojedinci ne pose- — rekoh ja — nego ako se to stanje pokaže kao pravič
kod
nost
i
ćemo
tek onda
sa
ga
čoveka,
svakog
pojedinog
duju ono što im ne pripada, i da ne budu lišeni onog što pouzdanošću potvrditi. Šta drugo i možemo reći? Ako ne
im pripada? bude tako, onda ćemo istraživati iz početka. A sada ćemo
— Neće, nego će voditi računa ο ovome drugom. završiti svoje ispitivanje kojim smo mislili da ćemo lakše
— Da li zato što je to pravično? saznati šta je pravičnost za pojedinca, ako najpre poku
— Svakako. šamo da tu osobinu posmatramo na nekoj većoj stvari,
— I tako smo se složili da je pravičnost u tome da e a taj veći predmet činilo nam se da je država, pa smo je
svako ima svoje i da svako čini ono što treba. sagradili što smo bolje mogli, znajući dobro da će se pra
434 — Tako je. vičnost svakako nalaziti samo u dobroj državi. Ono što
— Gledaj da li ćeš se i dalje sa mnom slagati! Ako smo tamo videli, primenićemo sad na jednog čoveka, pa
stolar pokuša da obavlja obućarske radove, ili obućar ako i tu pronađemo isto biće dobro. Ali, ako se kod poje
stolarske, ili ako međusobno zamene alat i ugled koji dinca pokaže nešto drugo, onda ćemo se ponovo vratiti
svaki od njih uživa, ili ako bi jedan čovek hteo da se la državu, i ispitivaćemo na njoj, pa kad budemo posma-
prihvati oba zanata, i ako bi se i svi drugi takvi radovi 435 trali oboje jedno pored drugog i budemo protrljali jedno
međusobno zamenili, da li bi se državi, po tvom mišljenju, ο drugo, učinićemo da pravičnost zasija iz njih kao va
načinila velika šteta? tra iz kremena, a kad se ona bude pojavila, onda ćemo je
— Načinila bi se, ali ne najveća. utvrditi kod nas samih.
— A kad bi se, mislim, neki zanatlija, ili kakav — To će zaista biti pravi put i tako treba uraditi.
b drugi poslovni čovek od prirode, istakao bogatstvom ili — Dobro — rekoh — kad upoređujemo veće sa ma
razgranatošću poslova, telesnom snagom ili nečim slič njim, da li ih upoređujemo po tome što je u njima nejed
nim, pa onda pokušao da se uvrsti u ratnike; ili ako bi nako, ili po tome što je u njima jednako?
ko od ratnika pokušao da se uvrsti među savetnike i ču — Po tome što je u njima jednako — reče.
vare, a nedostojan je toga, i kad bi oni međusobno zame b — Shodno tome, između pravičnog čoveka i pravič
nili svoja oruđa i ugled koji uživaju; ili ako bi jedan te ne države neće biti nikakve razlike s obzirom na samu
isti pokušao da sve to praktikuje, onda će se, mislim, i formu (eidos) pravičnosti kao takve, nego će, naprotiv,
tebi činiti da takva razmena i takva mnogostruka delat- oni po tome biti jednaki.
nost moraju biti ubitačne po državu.
121
120
