Page 3 - Platon - Država
P. 3
Naslov originala PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I
POLITIKE
ΠΛΑΤΩΝ
ΠΟΛΙΤΕΙΑ
(ή περί δικαίου)
On je prvi, a možda i poslednji, smatrao da državom
ne treba da upravljaju najbogatiji, najčastoljubiviji ili naj
JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA lukaviji, već najmudriji.
Shelley
Tomus IV, Respublica
Starohelenski svet nije mogao ostaviti lepše i monumen-
Scriptorum Classicorum talnije svedočanstvo svoje mudrosti nego što je Platonova
Bibliotheca Oxoniensis, 1903. Država i Platonova filozofija uopšte. Moglo je biti dubljih nepo
srednih zahvata u dijalektičku zakonitost sveta (Heraklit), više
sistema i širine u naporima da se neposrednim analogijama do
kuči tajna materijalne strukture sveta (Demokrit i atomisti),
dubljeg postavljanja logičkih pitanja ljudskom mišljenju
(elejci), više smisla za konkretnost, za strogo i sistematsko
ispitivanje činjenica, za kritičnost i racionalne sinteze najširih
razmera (Aristotel), ali niko kao Platon nije dočarao onu oso
helenskog
načina
lepotu
Filozofski rakultat S.r.j.vo bitu snagu i daro\dtost starih Helena da mišljenja, onu i gotovo
neobjašnjivu
na
neposredno
sa
F 1) dahnućem traže velike istine o-sVetu i čoveku koja im je zauvek
osigurala prvo i najistaknutije mesto u istoriji filozofije i
643 10 U nauka. I upravo dobu nas kome je u živeo i mislio, delima, nas uvodi
to
Platonovim
osvaja
time
nas
vraća
u
on
stalno
time
32.01
me<tu svoje sabesednike i prijatelje, na tvrdo ali plodno tlo
Atine, glavnog političkog, kulturnog i umetničkog središta ce-
log helenskog sveta. Time nas on približava živoj slici stvar
nosti, od koje nas deli velika vremenska udaljenost, ali koja
COBISS «9
je ipak toliko prisutna u našem današnjem kulturnom razvitku
da joj se uvek moramo vraćati kao nenadmašnom klasičnom
uzoru.
Istorijska pozadina ove slike doseže i dalje u prošlost od
Platonovog doba, iako je, kao što se vidi u sedmoj i osmoj
knjizi Države, Platon modelirao svoj ideal državnog uređenja
prema onim državnim uređenjima koja je imao neposredno
pred očima, a pre svega prema državnim uređenjima Atine,
Sparte i Sirakuze. Platon se u svojim delima ne osvrće mnogo
na događaje u prošlosti, ali je jasno da se njegova filozofija
V
