Page 50 - Platon - Država
P. 50
— Slažem se. Avaj, očima svojim sad vidim dragoga borca
— On ne bi nad njegovom sudbinom naricao kao gonjena okolo zida, a moje za Hektora tuži srce! u
da mu se dogodilo nešto strašno.
— Nipošto. ili:
— Tvrdimo isto tako da je takav čovek u najvećem
stepenu sam sebi dovoljan za život i, za razliku od osta- Avaj, kad mi po sudbi od ruke Patrokla Sarpedon
e lih, on ponajmanje ima potrebu za drugima. d od svih ljudi meni najmiliji, treba da padne!™
— To je istina.
Jer
—
III.
kad
bi
— Njemu izgleda mnogo manje strašna mogućnost ozbiljno primili sve to, i naši mladići, bi dragi Adeimante,
ne
se
ako
takvom
smejali
da bude lišen sina, ili brata, ili imovine, ili čega drugog nedostojnom govoru, teško da bi iko od njih pomislio
što je tome slično. da tako nešto njima, kao ljudima, ne priliči, i da bi
— Zaista, mnogo manje. trebalo sami sebe da ukore, ako govore, ili čine slične
— On će, dakle, mnogo manje oplakivati i najspo stvari. Naprotiv, oni bi, bez ikakvog stida i ustručavanja,
kojnije će podnositi takav događaj, ukoliko ga doživi. i pri najmanjim patnjama kukali i zapomagali.
— Svakako. e — Sasvim si u pravu.
·
·
— Imali bismo, dakle, pravo da izbacimo naricanja ••— Ali kako je naše ispitivanje malopre pokazalo,
znamenitih muževa, ostavljajući to ženama, i to ne onim a mi se njega moramo pridržavati sve dok nas neko ne
hrabrijim, kao i onima koji su muškarci, ali loši. Oni za uputi na bolje i lepše, to ne srne biti.
388 koje kažemo da ih odgajamo za čuvare zemlje, morali — Zaista ne srne biti.
bi se stideti da čine tako nešto. — A ne treba ni da se bogovi mnogo i rado smeju.
— Sasvim je tako. Ako se neko jako smeje, onda to izaziva i veliku promenu.
— Opet ćemo zamoliti Homera i druge pesnike da — Tako mi se čini.
ne predstavljaju Ahileja, sina boginje, kako — Ne treba, znači, primiti da neko prikazuje pune
dostojanstva ljude kako su se predali smehu, a još manje
čas bi na stranu on, a čas bi nauznak leg'o, 389 treba tako prikazivati bogove.
a čas na lice, a onda od odra bi ust'o i kren'o, — Njih pogotovu ne.
pa bi žalostan sav uz obalu morsku tumar'o, 9 — Onda Homeru nećemo odobriti ni ove reci ο bo
govima:
b i da ne pričaju kako je obema rukama obuhvatio crni
pepeo i sipao ga sebi na glavu, 10 niti kako tuguje i žali, blažene bogove sve tada obuze grohotan smeh
kao što je Homer pevao; ili kako Prijam, srodnik gledajuc Hefajsta kako po dvoru hramljući brza. u
bogova, 11
osim ako treba u njih verovati.
sve ih moljaše redom u prašini dok se je valj'o, —• Ja u to ne verujem — reče Adeimant — i zato
svakog junaka on poimence pozivaše tada? 2 b ne odobravam takve reci ο bogovima.
— Utoliko bolje za tebe, jer istinu moramo pošto
Još usrdnije ćemo ih zamoliti da bar bogove ne pred vati. Ako smo ranije ispravno govorili da bogovima laž
stavljaju kako plaču, i ne govore: nije potrebna, a da je ljudima potrebna samo kao lek, 17
onda je jasno da laž treba ostaviti lekarima i da se neu
c Teško nesrećnoj meni, junaka materi jadnoj, n pućeni njome ne smeju služiti.
— To je jasno.
a ako već govore tako ο bogovima, onda da bar najvišeg — Ako, dakle, ikome dolikuje da laže, onda to pri
boga ne predstavljaju onako lažno kao da govori: pada vladarima, pa i to jedino na korist države, ukoliko
68 69
