Page 48 - Platon - Država

se dogodilo u davnoj prošlosti, bio prinuđen da laž pri­ Kad tako neko govori ο bogovima, ljutićemo se na njega
kazuje kao istinu? i nećemo mu dati hor da svoje delo prikaže, 51 a još manje
— To bi svakako bilo smešno. ćemo trpeti da učitelji to delo koriste u vaspitavanju
treba
da
budu
— Bog, dakle, nije lažljivi pesnik. omladine, jer čuvari a naše države budu božanski vaspitani
bogove,
da
poštuju
sami
koliko
je
da
— Mislim da nije. to ljudima uopšte moguće.
— Ili, možda, treba da laže zato što se boji nepri­ — Potpuno se slažem sa svim načelima i ja bih
jatelja? ih primio kao zakone.
e — Daleko od toga.
— Ili zbog bezumlja i ludosti prijatelja?
— Bog ne voli nijednog bezumnika i luđaka.
— Ne postoji, dakle, razlog zbog koga bi bog mo­
rao da laže.
— Ne postoji.
— Znači da je laž potpuno strana demonskoj 47 i
božanskoj prirodi?
— Razume se.
— Jasno je, dakle, da je bog potpuno jednostavan
i istinit u delu i u reci i niti se sam preobražava, niti
druge laže, ni pojavama, ni recima, ni znacima koje šalje,
ni u budnom stanju, ni u snu. 48
383 — Tako se sad i meni čini — reče on — pošto ti
tako veliš.
— Slažeš li se s tim da je ovo taj drugi način na
koji treba pevati pesme i govoriti: da, naime, bogovi nisu
ni čarobnjaci koji se preobražavaju, niti nas lažima u
delu i u recima vode na krivi put?
— Slažem se.
— Iako, dakle, u Homera mnoge stvari hvalimo,
nećemo hvaliti i to da Zevs šalje Agamemnonu onakav
san, 49 a u Eshila nećemo hvaliti ono mesto gde Tetida
kaže da je Apolon na njenoj svadbi pevao ο sreći njenoj
b i njenog poroda:
Bez bolesti iiveće dugo.
Sudbu, reče, ima bogougodnu.
I pesmu slave pevao mi na radost.
Verovah da usta Febova ne lažu, jer
proročki im je svojstven dar.
Ali taj pevač, što je s nama na gozbi bio,
i tako pevao, ubica postade
sina mojega. 50
64