Page 52 - Platon - Država

Ne smemo hvaliti Ahilejeva vaspitača Fenika i ne smemo što smo već u ranijim razmatranjima rekli, to nije ni
reći da je govorio pravo kad mu je savetovao da uzme e bogougodno ni istinito: zar nismo pokazali da od bogova
poklone i da brani Ahejce, a ako darove ne dobije, da ne ne može doći nikakvo zlo? 36
prestane sa svojim gnevom. 28 Nećemo uvažiti niti ćemo — Tako je.
se složiti sa tim da je Ahilej bio tako lakom da je od Aga- — A za one koji to slušaju to su štetne stvari. Svaki
memnona primio poklone 29 i da je mrtvo telo hteo pre- rđav čovek oprostiće sebi svoje grehove kad je ubeđen
391 dati samo tako ako mu se isplati otkupnina, inače ne. 30 da to isto čine i da su činili i sami božji sinovi, bliski
— Ne, nije pravo odobravati takve stvari. Zevsu
— Samo se radi Homera ustežem — rekoh — jer
je, zapravo, greh govoriti ο Ahileju takve stvari ili slušati što i na brdu Idi imaju
kako ih pripovedaju, ili tvrditi kako je kazao Apolonu: u čistom vazduhu žrtvenik pretka svog
imenom Zevsa i u čijim žilama
prevario si me, Zaštitnice, najzloćudni]i od svih još teče božja krv. 37
bogova!
Ja bih ti to već platio, kad bih imao moći. 3] Zato treba prekinuti sa takvim mitovima da ne bismo
392 kod naših mladića stvarali naklonost prema zločinstvu.
b Ili, kako se ne pokorava reci, koja je u stvari božanstvo, — Potpuno tačno.
nego je spreman da se protiv nje bori; 32 ili da je za svoju
kosu, posvećenu drugoj reci, Sperheju, 33 rekao kad je — Pošto smo već započeli da određujemo šta se
a
nam
govoriti
ne
srne
šta
Patroklo bio mrtav: srne preostaje da uradimo? pred mladim ljudima, šta treba
već
smo
još
Raspravili
kako
rado bih dao Patroklu junaku da je ponese sobom, govoriti ο bogovima, demonima, herojima i ο Hadovom
carstvu.
i da je to učinio, sve to ne treba verovati. A za ono što — Jesmo.
je Hektorov leš vukao oko Patroklova groba i što je za­ — Preostaje nam sada da odredimo kako treba go­
robljenike poklao na lomači 34 reći ćemo da to Homer voriti ο ljudima?
nije ispričao kao istinu i nećemo dopustiti da naši gra­ — Tako je.
đani veruju kako je Ahilej, sin boginje i Peleja, vrlo — Ali, dragi prijatelju, nemoguće je da u ovom tre­
c mudrog unuka Zevsovog i koji je bio odgojen od naj­ nutku u toj stvari utvrdimo pravila.
mudrijeg Hirona, 35 bio tako zbunjen i nesređen da je
patio od dve sasvim suprotne bolesti: od niske lakomosti — Zašto?
i od bolesti prema bogovima i ljudima. — Zato što mislim da bismo morali reći kako pes-
najvećim
i
nici
— Dobro si rekao — odgovori mi on. b ljudima. sastavljači mitova ima mnogo delom govore rđavo ο
nepravičnih,
sreć-
ali
da
govore
Oni
V. — Tako nećemo verovati i nećemo dopustiti da nih i da su mnogi pravični ljudi jadni, da je korisno ne­
se govori kako su Posidonov sin Tezej i Piritoj, Zevsov pravdu činiti potajno; ili da je pravičnost dobra samo za
d sin, preduzimali onakve strašne pljačkaške pohode, niti druge a za sebe šteta, a mi ćemo im naložiti da pevaju i
pak da se koji drugi božji sin i junak usudio da učini pričaju upravo ono što je tome suprotno. Ili misliš da
strašna i bezbožna dela, kako se sad ο njima lažno priča. nećemo?
Treba prisiliti pesnike da ο takvim njihovim delima ili
ne govore, ili da njih ne prikazuju kao decu bogova, ili — Uveren sam da hoćemo — reče Adeimant.
im treba zabraniti da ovakve stvari pričaju i tako poku­ — Ako se slažeš s tim da govorimo dobro, da li
šavaju da ubede naše mladiće kako bogovi rađaju rđavu mogu reći da si se sa mnom složio i u onome što odavno
decu i kako heroji nisu nimalo bolji od ostalih ljudi. Kao tražimo?
72 73